< Sabuurradii 147 >

1 Rabbiga ammaana. Waayo, way wanaagsan tahay in Ilaaheenna ammaan loogu gabyo, Waayo, taasu way wacan tahay, oo ammaantuna way habboon tahay.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Rabbigu Yeruusaalem buu dhisaa, Oo wuxuu isu soo wada ururiyaa kuwa la naco oo reer binu Israa'iil ah.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Isagaa bogsiiya kuwa qalbi jabay, Oo nabrahoodana wuu duubaa.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Wuxuu sheegaa xiddigaha tiradooda, Oo kulligoodna magacyo buu u bixiyaa.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Sayidkeennu waa weyn yahay, wuuna xoog badan yahay, Waxgarashadiisuna waa mid aan la koobi karayn.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Rabbigu wuu tiiriyaa kuwa camalka qabow, Oo kuwa sharka lehna dhulkuu ku soo tuuraa.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Rabbiga mahadnaqid ugu gabya, Oo kataaradda ammaan ugu gabya Ilaaheenna,
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Kaasoo samada daruuro ku qariya, Oo dhulka roob u diyaarsha, Buurahana doog ka soo bixiya.
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Wuxuu quud siiyaa xayawaanka, Iyo tukayaasha yaryar markay qayliyaanba.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Isagu kuma farxo xoogga faraska, Oo kuma reyreeyo lugaha dadka.
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Rabbigu wuxuu ku reyreeyaa kuwa isaga ka cabsada, Iyo kuwa naxariistiisa rajada ka qaba.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Yeruusaalemay, Rabbiga ammaan, Siyoonay, Ilaahaaga ammaan.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Waayo, wuxuu xoogeeyey qataarrada irdahaaga, Carruurtaadana wuu kugu dhex barakeeyey.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Soohdimahaaga nabad buu ka dhigaa, Oo wuxuu kaa dhergiyaa sarreenka ugu wanaagsan.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Amarkiisa wuxuu u soo diraa dhulka, Eraygiisuna aad buu u dheereeyaa.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Baraf cad wuxuu u soo daadshaa sida dhogor oo kale, Sayax barafoobayna wuxuu u kala firdhiyaa sida dambas oo kale.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Barafkiisa wuxuu u soo ridaa sida jajab oo kale, Bal yaa qabowgiisa hor istaagi kara?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Wuxuu soo diraa eraygiisa, oo wuu dhalaaliyaa iyaga, Dabayshiisana wuxuu ka dhigaa inay dhacdo, biyuhuna way qulqulaan.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Eraygiisa wuxuu tusaa reer Yacquub, Qaynuunnadiisa iyo xukummadiisana reer binu Israa'iil.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Quruunna sidaas oo kale uma uu samayn. Xukummadiisiina ma ay garanaynin, Rabbiga ammaana.
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Sabuurradii 147 >