Sabuurradii 139
1 Rabbiyow, waad i baadhay, oo waad i soo ogaatay.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Waad og tahay fadhiisashadayda iyo sara kiciddaydaba, Oo fikirkaygana meel fog baad ka garataa.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Socodkayga iyo seexashadaydaba waad baadhaa, Oo jidadkayga oo dhanna waad wada taqaan.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Waayo, Rabbiyow, eray aanad aqoonu carrabkayga kuma jiro, Laakiinse adigu waad wada og tahay.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Adigu hor iyo dibba waad iga xidhay, Oo gacantaadaad i saartay.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Aqoontaas oo kale aad iyo aad bay iigu yaab badan tahay, Waa wax sare, oo anigu ma aan gaadhi karo.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Bal xaggee baan ruuxaaga ka tagaa? Xaggee baanse wejigaaga uga cararaa?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Haddaan samada koro, halkaasaad joogtaa, Haddaan sariirtayda She'ool dhex dhigtona, bal eeg, halkaasna waad joogtaa. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Haddaan qaato baalasha subaxda, Iyo haddaan dego badda darafyadeeda ugu shisheeyaba,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Xataa halkaas gacantaada ayaa i hoggaamin doonta, Oo midigtaada ayaa i soo qaban doonta.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Haddaan idhaahdo, Hubaal gudcurkaa i qarin doona, Oo iftiinka igu wareegsanu habeennimuu noqon doonaa,
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Xataa gudcurku igama kaa qariyo, Laakiinse habeenku wuxuu u iftiimaa sida maalinta oo kale, Gudcurka iyo iftiinku waa isugu kaa mid.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Waayo, kelyahayga adigaa sameeyey, Oo adigaa igu daboolay maxalkii hooyaday.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Waan kugu mahadnaqi doonaa, waayo, waxaa la ii sameeyey si cabsi iyo yaab badan, Shuqulladaadu waa yaab badan yihiin, Oo naftayduna taas aad bay u taqaan.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Lafahaygu kaama qarsoonayn, Markii laygu sameeyey qarsoodiga, Oo farsamada yaabka leh laygu sameeyey dhulka meesha ugu hoosaysa.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Indhahaagu way i arkeen markaan uurjiifka ahaa, Oo xubnahaygu kitaabkaagay ku wada qornaayeen, Kuwaas oo maalin ka maalin la qabanqaabiyey Intaan midkoodna jirin ka hor.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Ilaahow, fikirradaadu ila qiimo badanaa! Oo tiro badanaa!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Haddaan tiriyo, way ka sii tiro badan yihiin ciidda, Oo markaan tooso weli adigaan kula joogaa.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Ilaahow, hubaal waxaad layn doontaa kuwa sharka leh, Haddaba iga taga, raggiinna dhiigyocabyada ahow.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Waayo, iyagu si xun ayay wax kaaga sheegaan, Oo cadaawayaashaaduna micnela'aan bay magacaaga ku soo qaadqaadaan.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Rabbiyow, sow ma aan nebci kuwa ku neceb? Oo sow kama aan murugaysni kuwa kugu kaca?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Nacayb dhan ayaan ku necbahay iyaga, Oo waxaan iyaga u haystaa cadaawayaashayda.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Ilaahow, i baadh, oo qalbigayga garo, I tijaabi, oo fikirradayda ogow,
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Oo bal fiiri inuu jid xumaan ahu igu jiro iyo in kale, Oo igu hoggaami jidka weligiis ah.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
