< Sabuurradii 129 >
1 Tan iyo yaraantaydii marar badan bay i dhibeen, Reer binu Israa'iil hadda ha yidhaahdeen,
Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,
2 Tan iyo yaraantaydii marar badan bay i dhibeen, Laakiinse igama ay adkaan.
Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.
3 Kuwa beerta jeexa ayaa dhabarkayga jeexay, Oo jeexjeexoodiina way dheereeyeen.
На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.
4 Rabbigu waa xaq, Oo isagu wuxuu kala gooyay xadhkihii kuwa sharka leh.
Господ је праведан; исече конопце безбожничке.
5 Inta Siyoon neceb oo dhammu, Ha ceeboobeen oo dib ha u noqdeen.
Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.
6 Ha noqdeen sida cawska guryaha korkooda ka baxa Oo engega intaanu korin,
Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,
7 Oo aan beergooyuhu gacantiisa ka buuxin, Kan xidhmooyinka xidhaana aanu laabtiisa ka buuxin.
Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;
8 Oo kuwa ag maraana ma yidhaahdaan, Barakadii Rabbigu korkiinna ha ahaato. Waxaan idiinku ducaynaynaa magaca Rabbiga.
И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."