Maahmaahyadii 24
1 Dad shar leh ha ka masayrin, Hana jeclaysan inaad iyaga la joogtid.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Waayo, qalbigoodu wuxuu ka fikiraa kharribaad, Oo bushimahooduna waxay ku hadlaan belaayo.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Guri wuxuu ku dhismaa xigmad, Wuxuuna ku taagnaadaa waxgarasho,
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Qawladuhuna aqoontay kaga buuxsamaan Maal kasta oo qaali ah oo qurux badan.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Ninkii caqli lahu xoog buu leeyahay, Oo ninkii aqoon lahuna itaal buu sii korodhsadaa.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Waayo, waa inaad talo wanaagsan ku dagaallantaa, Oo waxaa taliyayaal badan la jirta nabadgelyo.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Xigmaddu nacaska way ka dheer tahay, Isagu xagga iridda afkiisa kuma kala qaado.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Kii ku fikira inuu xumaan sameeyo, Waxaa loogu yeedhi doonaa belaayo-sameeye.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Fikirka nacasnimadu waa dembi, Kii wax quudhsadaana waa u karaahiyo dadka.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Maalinta dhibaatada haddaad liicdid, Itaalkaagu waa yar yahay.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Samatabbixi kuwa dhimashada loo wadayo, Kuwa ku dhow in la gowracona dib uga qabo.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Haddaad tidhaahdid, Bal eeg, waxan ma aannu garanayn, Kan qalbiyada miisaamaa miyaanu ka fiirsanayn? Oo kan naftaada dhawraa miyaanu ogayn? Oo miyaanu isagu nin walba ugu abaalgudayn sida shuqulkiisu yahay?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Wiilkaygiiyow, malab cun, waayo, wuu wanaagsan yahay, Oo waxaad cuntaa awlallada malabka, taas oo kuu dhadhan macaan.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Oo xigmadda aqoonteeduna sidaasoo kalay naftaada u ahaan doontaa, Oo haddaad iyada heshid waxaa jiri doona abaalgud, Oo rajadaaduna ma go'i doonto.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Sida nin shar leh, ha u gabban kan xaqa ah gurigiisa, Oo rugtiisa nasashadana ha kharribin.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Waayo, nin xaq ahu toddoba goor buu dhacaa, wuuna soo sara kacaa haddana, Laakiinse kuwa sharka leh waxaa lagu afgembiyaa belaayo.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Ha rayrayn markuu cadowgaagu dhaco, Oo qalbigaaguna yaanu farxin markuu turunturoodo,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Waayo, waaba intaas oo Rabbigu taas arkaa, oo ay shar la ahaato indhihiisa, Oo uu dabadeedna cadhadiisa ka soo celiyaa isaga.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Xumaanfalayaasha aawadood ha isku dhibin, Kuwa sharka lehna ha ka masayrin,
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Waayo, kii shar leh abaalgud ma heli doono, Oo laambadda xumaanfalayaashana waa la bakhtiin doonaa.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Wiilkaygiiyow, Rabbiga iyo boqorkaba ka cabso, Oo ha ku darsamin kuwa isrogrog badan,
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Waayo, belaayadoodu si degdeg ah ayay u soo kici doontaa, Oo bal yaa yaqaan baabbi'inta labadoodaba?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Oo weliba waxyaalahanuna waa wixii ay kuwa caqliga lahaa yidhaahdeen. In dadka garsooridda loogu kala eexdaa ma wanaagsana.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Kii kan shar leh ku yidhaahda, Xaq baad tahay, Dadyowga ayaa habaari doona, oo quruumuhuna way karhi doonaan isaga,
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Laakiinse kuwii isaga canaantaa farxad bay yeelan doonaan, Oo dushoodana waxaa ku soo degi doonta barako wanaagsan.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Kii jawaab qumman ku jawaabaa Bushimuhuu dhunkadaa.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Shuqulkaaga dibadda ku hagaajiso, Oo beerta ku diyaarso, Oo dabadeedna gurigaaga dhiso.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Deriskaaga sababla'aan markhaati ha ku furin, Oo bushimahaagana ha ku khiyaanayn.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Hana odhan, Wixii uu igu sameeyey oo kale ayaan ku samayn doonaa, Oo ninkii sidii shuqulkiisu ahaa ayaan u abaalmarin doonaa.
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Waxaan ag maray ninka caajiska ah beertiisa, Iyo ninka garaadka daran beercanabkiisa,
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Oo bal eeg, kulligood waxaa ka baxay qodxan, Oo dhammaantoodna waxaa qariyey maraboob, Oo derbigoodii dhagaxa ahaana waa dumay.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Markaasaan eegay oo aad uga fiirsaday, Waan fiiriyey oo wax ka bartay.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Weliba in yar baad seexanaysaa, oo in yar baad gam'aysaa, Oo in yar baad gacmaha hurdo u laabaysaa,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 Haddaba caydhnimo waa kuu iman doontaa sida tuug oo kale, Oo baahina sida nin hub sita oo kale.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
