Ayuub 4
1 Markaasaa Eliifas kii reer Teemaan u jawaabay, oo wuxuu ku yidhi,
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 Mid hadduu isku dayo inuu kula hadlo, ma ka xumaanaysaa? Laakiinse bal yaa hadal iska celin kara?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Bal eeg, adigu kuwa badan wax baad bartay, Oo gacmihii itaalka darnaana waad xoogaysay.
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Erayadaadu way tiiriyeen kii sii dhacayay, Oo jilbihii tabarta yaraana waad adkaysay.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Laakiinse haatan dhibaatadu aday kuu timid, oo waad taag yaraanaysaa, Wayna ku soo gaadhay, oo waad dhibaataysan tahay.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 War kalsoonidaadu sow ma aha cabsida aad Ilaahaaga ka cabsato, Rajadaaduse sow ma aha daacadnimada jidadkaaga?
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Waan ku baryayaaye bal wax xusuuso, bal yaa weligiis halligmay isagoo aan xaq qabin? Amase xaggee baa mid qumman lagu halaagay?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Sidaan anigu arkay, weligoodba kuwii xumaan tacbadaa, Oo belaayo beertaa, isla waxaasay goostaan.
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Iyagu waxay ku baabba'aan Ilaah neeftiisa, Oo waxay ku dhammaadaan afuufidda cadhadiisa.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 Libaaxa cidiisii, iyo aarka cadhaysan codkiisii, Iyo libaaxyada yaryar miciyahoodiiba waa jajabaan.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 Libaaxa duqa ahu ugaadhla'aanta buu u bakhtiyaa, Oo goosha dhasheediina way kala firdhaan.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 Haddaba war baa qarsoodi la iigu keenay, Oo dhegtayduna faqiisay qabsatay.
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 Habeenkii markay riyooyinku fikirro kiciyaan, Oo ay dadku hurdo weyn ku fogaadaan,
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Ayaa cabsi iyo gariiru igu dhacay, Oo lafahayga oo dhammuna way wada ruxruxmadeen.
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Markaasaa ruux wejigayga soo hor maray, Oo timihii jidhkayguna waa soo wada istaageen.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 Oo isagii wuu joogsaday, laakiinse muuqashadiisii waan kala saari waayay; Muuqaal baa indhahayga hortooda joogay; Intii mudda ah aamusnaan baa jirtay, dabadeedna waxaan maqlay cod leh,
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 War nin dhiman karaa miyuu Ilaah ka sii caaddilsanaan karaa? Mase nin baa ka sii daahirsanaan kara kii isaga abuuray?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Bal eeg, isagu addoommadiisa iskuma halleeyo; Oo malaa'igihiisana nacasnimuu ku eedeeyaa.
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 Intee ka sii badan buu eedeeyaa kuwa guryaha dhoobada ah deggan, Oo aasaaskoodii boodhka ku jiro, Oo sida balanbaallis u burbura!
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Subaxdii iyo fiidkii inta ka dhex leh ayay baabba'aan; Weligoodba way halligmaan iyadoo aan ciduna ka fikirayn.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Xadhkaha teendhooyinkoodii sow lama siibo? Way dhintaan iyagoo aan xigmad lahayn.
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
