< Ayuub 3 >
1 Markaas dabadeed Ayuub intuu afkiisa furay ayuu habaaray maalintii uu dhashay.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Oo Ayuub intuu hadal bilaabay ayuu yidhi:
И проговоривши Јов рече:
3 Dharaartii aan dhashay ha baabba'do Iyo habeenkii la yidhi, Wiil baa calool galay.
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Maalintaasu gudcur ha ahaato; Oo Ilaah yuusan iyada xagga sare kaga fiirsan, Oo nuurkuna yuusan iftiimin.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Gudcur iyo hooska dhimashadu iyada mulki ha ka dhigteen. Daruuru ha ku degto, Oo wixii maalin madoobeeya oo dhammu ha cabsiiyeen.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Oo habeenkaasna gudcur weynu ha qabsado, Oo ayaamaha sannadda yuusan ka dhex rayrayn. Oo yuusan soo dhex gelin bilaha tiradooda.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Bal eeg, habeenkaasu cidla ha noqdo; Oo cod faraxsan yaanu ka dhex yeedhin.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Oo isaga ha habaareen kuwa maalinta habaaraa, Oo kicin kara bahalka la yidhaahdo Lewiiyaataan.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Fiidka xiddigihiisu gudcur ha noqdeen, Iftiin ha doondoono oo yuusan helin; Oo innaba yuusan arkin kaaha waaberiga.
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Maxaa yeelay, isagu ma uu awdin irdihii maxalka hooyaday, Oo indhahaygana dhib kama uu qarin.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Bal maxaan u dhiman waayay markaan uurka ka soo baxay? Oo maxaa naftu iiga bixi weyday isla markaan caloosha ka soo baxay?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Bal jilbuhu maxay ii aqbaleen? Amase naasuhu inaan nuugo?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Waayo, hadda xasilloonaan baan ku jiifi lahaa; Oo waan iska seexan lahaa, oo waan nasan lahaa,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 Aniga iyo boqorrada iyo lataliyayaasha dunida Oo nafsaddooda taallooyin u dhistay,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Iyo amiirradii dahabka lahaan jiray, Oo guryahooda lacagta ka buuxsaday;
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Bal dhicis qarsoon maxaan u ahaan waayay? Ama sida dhallaan aan innaba iftiinka arag?
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Halkaas kuwa sharka ahu cidna kuma sii dhibaan, Oo kuwa daallanuna halkaasay ku nastaan.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Maxaabiistuna halkaasay dhammaantood ku wada istareexaan, Mana ay maqlaan kii dulmi jiray codkiisa.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Yar iyo weynba halkaasaa la wada joogaa, Oo addoonkuna sayidkiisa waa ka xor.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Bal iftiin maxaa loo siiyaa kan dhibaataysan? Maxaase loo nooleeyaa kan naftiisu la qadhaadhaatay,
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Oo dhimasho u xiisooda, oo ayan u imanayn, Oo daraaddeed dhulka u qodqoda intuu khasnado qarsoon qodi lahaa in ka sii badan,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Kuwaasoo aad u reyreeya, Oo farxa hadday qabriga heli karaan?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Bal maxaa iftiin loo siiyaa nin jidkiisu qarsoon yahay, Oo Ilaah deyr ku wareejiyey?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Waayo, intaanan wax cunin ayaan taahaa, Oo cabaadkayguna wuxuu u shubmaa sida biyo oo kale.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Waayo, hadba wixii aan ka cabsado ayaa igu soo dega, Oo wixii aan ka baqo ayaa ii yimaada.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Ma aan istareexsani, mana aan xasillooni, mana aan nasto; Laakiinse hadba dhibaato baa ii timaada.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.