Ayuub 29
1 Oo haddana Ayuub hadalkiisuu sii waday, oo wuxuu yidhi,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 Waxaan jeclaan lahaa inaan ahaado sidii waayihii hore, Iyo sidii aan ahaan jiray markii Ilaah i dhawri jiray,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 Markay laambaddiisu madaxayga ku ifin jirtay, Oo aan nuurkiisa gudcurka ku dhex mari jiray,
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Markii aan xoog lahaan jiray, Oo qarsoodiga Ilaahna teendhadayda saarnaan jiray,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 Markii Ilaaha Qaadirka ahu ila jiri jiray, Oo carruurtayduna ay hareerahayga joogi jireen,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 Markay tallaabooyinkaygu subagga la barwaaqoobi jireen, Oo ay webiyaasha saliidda ahu dhagaxa iiga soo shubmi jireen!
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Markaan magaalada iriddeeda u bixi jiray, Oo aan kursigayga meel bannaan ku diyaarin jiray.
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 Dhallinyaradu intay i arkaan ayay dhuuman jireen, Oo odayaashuna intay sara joogsadaan ayay istaagi jireen,
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Amiirraduna intay hadalka joojiyaan, Ayay afka gacanta saari jireen.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Ragga gobta ahuna way aamusi jireen, Oo carrabkoodiina dhabxanagguu ku dhegi jiray.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Waayo, markii dhegu i maqasho, way ii ducayn jirtay, Oo iluna markay i aragto, way ii marag furi jirtay.
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 Maxaa yeelay, waxaan samatabbixin jiray miskiinka qaylinaya, Iyo weliba agoonka aan wax u kaalmeeya lahayn.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Ka halligaadda ku dhow ducadiisa ayaa igu soo degi jirtay, Oo ta carmalka ahna qalbigeeda waan ka farxin jiray ilaa ay gabay la rayrayso.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Waxaan huwan jiray xaqnimo, oo iyana dhar bay ii noqon jirtay, Oo caddaaladdayduna waxay ii ahaan jirtay sida khamiis iyo cimaamad oo kale.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Kuwa indhaha la' indho baan u ahaan jiray, Kuwa curyaanka ahna cago baan u ahaan jiray.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Aabbaan u ahaan jiray saboolka baahan, Oo ka aanan aqoonna xaalkiisa waan baadhi jiray.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Ka xaqa daran daamankiisa waan jebin jiray, Oo wixii uu dhufsadana ilkihiisaan ka soo bixin jiray.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Markaasaan is-idhi, Buulkaygaan ku dhex dhiman doonaa, Oo cimrigayguna wuxuu u badan doonaa sida cammuudda oo kale.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Xididkaygu biyaha xaggooduu u faafayaa, Oo laamahaygana habeenkii oo dhan waxaa saaran sayax.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Sharaftaydu way igu cusub tahay, Oo qaansadayduna gacantayday ku cusboonaatay.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Dadku dhegtuu ii dhigi jiray, oo i sugi jiray, Oo taladayda aawadeedna way u aamusi jireen.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Weligood igama ay daba hadlin, Oo hadalkayguna korkooduu ku soo dhibci jiray.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Oo waxay ii dhawri jireen sidii roobka oo kale, Oo waxay afkooda u kala furi jireen sidii roobka dambe loo sugo.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Waan u af caddayn jiray markay qalbi jabaan, Oo nuurkii jaahaygana hoos uma ay tuuri jirin.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Waxaan dooran jiray jidkooda, oo sida nin madax ah ayaan u fadhiisan jiray, Oo waxaan u dhaqmi jiray sidii boqor ciidan dhex fadhiya, Iyo sidii mid u tacsiyeeya kuwa baroorta.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
