Visoka pesem 7
1 Kako krasna so tvoja stopala s čevlji, oh prinčeva hči! Sklepi tvojih stegen so podobni draguljem, delo rok spretnega delavca.
Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.
2 Tvoj popek je podoben okrogli čašici, ki noče žgane pijače. Tvoj trebuh je podoben kupu pšenice, obsutemu z lilijami.
Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;
3 Tvoji dve dojki sta podobni dvema mladima srnama, ki sta dvojčici.
Две дојке твоје као два близанца срнчета;
4 Tvoj vrat je kakor stolp iz slonovine, tvoje oči [so] podobne ribnikom v Hešbónu, pri Batrabímskih velikih vratih. Tvoj nos je kakor libanonski stolp, ki gleda proti Damasku.
Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;
5 Tvoja glava na tebi je podobna Karmelu in lasje tvoje glave [so] podobni škrlatu; kralj je zadržan v galerijah.
Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.
6 Kako lepa in kako prijetna si ti, oh ljubezen, za naslade!
Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!
7 Ta tvoja postava je podobna palmovemu drevesu in tvoje prsi grozdom grozdja.
Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.
8 Rekel sem: »Šel bom gor k palmovemu drevesu, zgrabil bom njegove veje. Sedaj bodo tudi tvoje prsi kakor grozdi vinske trte in vonj tvojega nosu podoben jabolkom
Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;
9 in nebo tvojih ust podobno najboljšemu vinu za mojega ljubljenega, ki gre medéno dol, povzročujoč ustnicam tistih, ki spijo, da spregovorijo.«
И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.
10 Jaz sem svojega ljubljenega in njegovo hrepenenje je po meni.
Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.
11 Pridi, moj ljubljeni, pojdiva na polje, prenočujva v vaseh.
Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.
12 Vstaniva zgodaj k vinogradom, poglejva, ali trta cveti, ali se pojavlja nežno grozdje in granatna jabolka brste. Tam ti bom dala svoje ljubezni.
Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.
13 Nadliščki dajejo vonj in pri naših velikih vratih so vse vrste prijetnih sadov, novi in stari, ki sem jih oskrbela zate, oh moj ljubljeni.
Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.
