Visoka pesem 2
1 Jaz sem vrtnica Šaróna in dolinska lilija.
- Ja sam cvijet šaronski, ljiljan u dolu.
2 Kakor lilija med trnjem, tako je moja ljubezen med hčerami.
- Što je ljiljan među trnjem, to je prijateljica moja među djevojkama.
3 Kakor jablana med gozdnimi drevesi, tak je moj ljubljeni med sinovi. Z velikim veseljem sem se usedla pod njeno senco in njen sad je bil sladek mojemu okusu.
- Što je jabuka među šumskim stablima, to je dragi moj među mladićima; bila sam željna hlada njezina i sjedoh, plodovi njeni slatki su grlu mome.
4 Privedel me je v hišo gostije in njegov prapor nad menoj je bila ljubezen.
Uveo me u odaje vina i pokrio me zastavom ljubavi.
5 Potešite me s flaškoni, tolažite me z jabolki, kajti jaz sem bolna od ljubezni.
Okrijepite me kolačima, osvježite jabukama, jer sam bolna od ljubavi.
6 Njegova leva roka je pod mojo glavo in njegova desnica me objema.
Njegova mi je lijeva ruka pod glavom, a desnom me grli.
7 Naročam vam, oh ve hčere jeruzalemske, pri srnah in pri poljskih košutah, da ne razvnamete niti ne zbudite moje ljubezni, dokler njemu ugaja.
- Kćeri jeruzalemske, zaklinjem vas srnama i košutama poljskim, ne budite, ne budite ljubav moju dok sama ne bude htjela!
8 Glas mojega ljubljenega! Glej, prihaja, skače na gorah, poskakuje po hribih.
Glas dragoga moga! Evo ga, dolazi, prelijeće brda, preskakuje brežuljke.
9 Moj ljubljeni je podoben srni ali mlademu jelenu. Glej, stoji za našim zidom, gleda pri oknih, kaže se skozi mrežo.
Dragi je moj kao srna, on je kao jelenče. Evo ga za našim zidom, gleda kroz prozore, zaviruje kroz rešetke.
10 Moj ljubljeni je spregovoril in mi rekel: »Vstani, moja ljubezen, moja lepotica in odleti.
Dragi moj podiže glas i govori mi: “Ustani, dragano moja, ljepoto moja, i dođi,
11 Kajti glej, zima je minila, dež je mimo in je izginil.
jer evo, zima je već minula, kiša je prošla i nestala.
12 Cvetlice se pojavljajo na zemlji, prišel je čas petja ptic in glas grlice se sliši v naši deželi,
Cvijeće se po zemlji ukazuje, vrijeme pjevanja dođe i glas se grličin čuje u našem kraju.
13 figovo drevo poganja svoje zelene fige in trte z nežnim grozdjem dajejo dober vonj. Vstani, moja ljubezen, moja lepotica in odleti.
Smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Ustani, dragano moja, ljepoto moja i dođi.
14 Oh moja golobica, ki si v skalnih razpokah, na skrivnih krajih stopnic, naj vidim tvoje obličje, naj slišim tvoj glas, kajti tvoj glas je prijeten in tvoje obličje je ljubko.«
Golubice moja, u spiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer glas je tvoj ugodan i lice je tvoje krasno.”
15 Ujemite nama lisice, majhne lisice, ki plenijo trte, kajti najine trte imajo nežno grozdje.
Pohvatajte lisice, male lisice što oštećuju vinograde, naše vinograde u cvatu.
16 Moj ljubljeni je moj in jaz sem njegova, on pase med lilijami.
Dragi moj pripada meni, a ja njemu, on pase među ljiljanima.
17 Dokler se ne zdani in sence [ne] odletijo, se obrni, moj ljubljeni in bodi podoben srni ali mlademu jelenu na gorah Beterja.
Prije nego dan izdahne i sjene se spuste, vrati se, dragi moj: budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru.
