Psalmi 78
1 Pazljivo prisluhni, oh moje ljudstvo, k moji postavi, nagni svoja ušesa k besedam iz mojih ust.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Svoja usta bom odprl v prispodobi, izrekel bom temne govore od davnine,
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 ki smo jih slišali in poznali in so nam jih naši očetje povedali.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 Ne bomo jih skrili pred njihovimi otroki, prikazujoč prihajajočemu rodu Gospodove hvalnice in njegovo moč ter njegova čudovita dela, ki jih je storil.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Kajti osnoval je pričevanje v Jakobu in določil postavo v Izraelu, ki jo je zapovedal našim očetom, da bi jo lahko naredili znano svojim otrokom,
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 da bi jih prihajajoči rod lahko spoznal, celó otroci, ki naj bi bili rojeni, ki naj bi vstali in jih oznanili svojim otrokom,
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 da bi svoje upanje lahko usmerili v Boga in ne bi pozabili Božjih del, temveč bi se držali njegovih zapovedi
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 in bi ne bili kakor njihovi očetje, trmoglav in uporen rod, rod, ki svojega srca ni pravilno postavil in čigar duh z Bogom ni bil neomajen.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Efrájimovi otroci, ki so bili oboroženi in nosili loke, so se na dan bitke obrnili nazaj.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Niso ohranjali Božje zaveze in odklanjali so se ravnati po njegovi postavi
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 in pozabili so njegova dela in njegove čudeže, ki jim jih je pokazal.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Čudovite stvari je storil v očeh njihovih očetov v egiptovski deželi, na polju Coana.
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 Razdelil je morje, jih pripravil, da so prešli skozenj in storil je, da so vode stale kakor kup.
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 Tudi podnevi jih je vodil z oblakom in vso noč z ognjeno svetlobo.
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 Razklal je skale v divjini in jim dal piti kakor iz velikih globin.
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 Tudi vodne tokove je privedel iz skale in storil, da so vode tekle kakor reke.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 V divjini pa so še bolj grešili zoper njega z izzivanjem Najvišjega.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 V svojem srcu so skušali Boga z zahtevanjem jedi za svoje poželenje.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 Da, govorili so zoper Boga; rekli so: »Ali Bog lahko oskrbi mizo v divjini?«
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Glej, udaril je skalo, da so pridrle vode in vodotoki so preplavili, ali lahko da tudi kruh? Ali za svoje ljudstvo lahko priskrbi meso?
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Torej Gospod je to slišal in je bil ogorčen, tako je bil zoper Jakoba vžgan ogenj in tudi jeza je prišla zoper Izrael,
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 ker niso verovali v Boga in niso zaupali v njegovo rešitev duš,
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 čeprav je zapovedal oblakom od zgoraj in odprl vrata nebes
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 in je nanje deževal mano za jed ter jim dajal od nebeškega žita.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Človek je jedel hrano angelov. Poslal jim je mesa do sitosti.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Vzhodniku je velel, da zapiha na nebu in s svojo močjo je privedel južni veter.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Prav tako je nanje deževal meso kakor prah in operjeno perjad podobno kakor morski pesek.
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 Dopustil jim je pasti v sredo njihovega tabora, okoli njihovih prebivališč.
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Tako so jedli in bili popolnoma nasičeni, kajti izročil jim je njihovo lastno željo;
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 niso bili odvrnjeni od svoje želje. Vendar ko je bila njihova jed še v njihovih ustih,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 je nadnje prišel Božji bes in pokončal najdebelejše izmed njih in z udarcem zrušil izbrane Izraelove ljudi.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Kajti vsi ti so še vedno grešili in niso verovali zaradi njegovih čudovitih del.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Zato je njihove dneve použil v ničevosti in njihova leta v muki.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Ko jih je ubijal, potem so ga iskali in vrnili so se ter zgodaj poizvedovali za Bogom.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 Spomnili so se, da je bil Bog njihova skala in vzvišeni Bog njihov odkupitelj.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 Kljub temu so se mu prilizovali s svojimi usti in mu lagali s svojimi jeziki.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 Kajti njihovo srce ni bilo popolnoma z njim niti niso bili neomajni v njegovi zavezi.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Toda on, ki je poln sočutja, je odpustil njihovo krivičnost in jih ni uničil. Da, svojo jezo je pogosto obrnil proč in ni razvnel vsega svojega besa.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Kajti spomnil se je, da so bili samo meso, veter, ki premine in ne prihaja ponovno.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Kako pogosto so ga dražili v divjini in ga žalostili v puščavi!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 Da, obrnili so se nazaj in skušali Boga in omejevali Svetega Izraelovega.
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 Niso se spomnili njegove roke niti dneva, ko jih je osvobodil pred sovražnikom.
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 Kako je v Egiptu izvršil svoja znamenja in svoje čudeže na polju Coana
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 in njihove reke spremenil v kri in njihove potoke, da niso mogli piti.
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Mednje je poslal številne vrste muh, ki so jih požirale in žabe, ki so jih uničevale.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 Tudi njihov prirastek je dal gosenici in njihov trud leteči kobilici.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 Njihove trte je uničil s točo in njihove egiptovske smokve z zmrzaljo.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 Tudi njihovo živino je predal toči in njihove trope vročim strelam.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 S pošiljanjem zlih angelov mednje je nanje vrgel okrutnost svoje jeze, bes, ogorčenost in stisko.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 Pripravil je pot svoji jezi, njihovi duši ni prizanesel pred smrtjo, temveč je njihovo življenje odstopil kužni bolezni
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 in udaril vsakega prvorojenca v Egiptu, njihovo glavno moč v Hamovih šotorih.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 Toda svojemu lastnemu ljudstvu je storil, da gredo naprej kakor ovce in po divjini jih je usmerjal kakor trop.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Vodil jih je varno, tako da se niso bali, toda njihove sovražnike je preplavilo morje.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 Privedel jih je do meje svojega svetišča, celo k tej gori, ki jo je pridobila njegova desnica.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 Pred njimi je spodil tudi pogane in jim z mejno črto razdelil dediščino in Izraelovim rodovom storil, da prebivajo v svojih šotorih.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Kljub temu so skušali in dražili najvišjega Boga in se niso držali njegovih pričevanj,
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 temveč so se obrnili nazaj in postopali nezvesto kakor njihovi očetje. Obrnjeni so bili na stran kakor varljiv lok.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Kajti s svojimi visokimi mesti so ga dražili do jeze in s svojimi rezanimi podobami so ga pripravili do ljubosumnosti.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Ko je Bog to slišal, je bil ogorčen in silno preziral Izraela,
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 tako da je zapustil bivališče v Šilu, šotorsko svetišče, ki ga je postavil med ljudmi
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 in svojo moč izročil v ujetništvo in svojo slavo v sovražnikovo roko.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 Svoje ljudstvo je izročil meču in ogorčen je bil nad svojo dediščino.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Ogenj je použil njihove mladeniče in njihove mladenke niso bile omožene.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 Njihovi duhovniki so padli pod mečem in njihove vdove niso pripravile objokovanja.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Potem se je Gospod prebudil kakor iz spanja in kakor mogočen človek, ki vzklika zaradi vina.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 Svoje sovražnike je udaril v njihove zadnje dele. Postavil jih je v neprestano grajo.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Poleg tega je odklonil Jožefovo šotorsko svetišče in ni izbral Efrájimovega rodu,
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 temveč je izbral Judov rod, goro Sion, ki jo je ljubil.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 Svoje svetišče je zgradil kakor visoke palače, kakor zemljo, ki jo je utrdil na veke.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 Poleg tega je izbral svojega služabnika Davida in ga vzel od ovčjih staj.
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 Od sledenja brejim ovcam z mladiči ga je privedel, da pase Jakoba, njegovo ljudstvo in Izraela, njegovo dediščino.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 Tako jih je hranil glede na neokrnjenost svojega srca in jih usmerjal s spretnostjo svojih rok.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
