Psalmi 77
1 S svojim glasom sem klical k Bogu, celó s svojim glasom k Bogu in mi je prisluhnil.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 Na dan svoje stiske sem iskal Gospoda. Moja vnetja so se gnojila ponoči in niso odnehala. Moja duša je odklanjala, da bi bila potolažena.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Spomnil sem se Boga in bil vznemirjen. Pritoževal sem se in moj duh je bil nadvladan. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Moje oči držiš budne. Tako sem vznemirjen, da ne morem govoriti.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Preudarjal sem [o] dneh iz davnine, letih starodavnih časov.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Spominjam se svoje pesmi ponoči. Posvetujem se s svojim lastnim srcem in moj duh je storil marljivo preiskavo.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 ›Ali bo Gospod za vedno zavračal ali ne bo več naklonjen?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Je njegovo usmiljenje popolnoma odšlo za vedno? Ali njegova obljuba odpove na vékomaj?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Je Bog pozabil biti milostljiv? Ali je v jezi zaprl svoja nežna usmiljenja?‹ (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Rekel sem: »To je moja šibkost, toda spominjal se bom let desnice Najvišjega.«
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Spominjal se bom Gospodovih del. Zagotovo se bom spominjal tvojih čudežev od davnine.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Premišljeval bom tudi o vsem tvojem delu in govoril o tvojih dejanjih.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Tvoja pot, oh Bog, je v svetišču. Kdo je tako velik Bog kakor naš Bog?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Ti si Bog, ki dela čudeže. Med ljudstvom si oznanil svojo moč.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 S svojim laktom si odkupil svoje ljudstvo, Jakobove in Jožefove sinove. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Vode so te videle, oh Bog, vode so te videle, bile so prestrašene. Tudi globine so bile vznemirjene.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Oblaki so izlivali vodo, nebo je pošiljalo zvok, tudi tvoje puščice so šle daleč.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Zvok tvojega groma je bil na nebu, bliski so razsvetljevali zemeljski [krog], zemlja je trepetala in se tresla.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Tvoja pot je na morju in tvoja steza v velikih vodah in tvoje stopinje niso znane.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Svoje ljudstvo vodiš kakor trop z Mojzesovo in Aronovo roko.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
