Psalmi 66
1 Naredite radosten glas Bogu, vse ve dežele,
Zborovođi. Pjesma. Psalam.
2 pojte čast njegovemu imenu, njegovo hvalo naredite veličastno.
Kliči Bogu, zemljo sva, opjevaj slavu imena njegova, podaj mu hvalu dostojnu.
3 Recite Bogu: »Kako strašen si v svojih delih! Zaradi veličine tvoje moči se ti bodo podredili tvoji sovražniki.
Recite Bogu: “Kako su potresna djela tvoja! Zbog velike sile tvoje dušmani ti laskaju.
4 Vsa zemlja te bo oboževala in ti prepevala, prepevali bodo k tvojemu imenu.« (Sela)
Sva zemlja nek' ti se klanja i nek' ti pjeva, neka pjeva tvom imenu!”
5 Pridite in glejte dela Boga. Strašen je v svojem delovanju do človeških otrok.
Dođite i gledajte djela Božja: čuda učini među sinovima ljudskim.
6 Morje je spremenil v kopno zemljo. Skozi rečni tok so šli peš, tam smo se veselili v njem.
On pretvori more u zemlju suhu te rijeku pregaziše. Stog' se njemu radujmo!
7 S svojo močjo vlada na veke, njegove oči opazujejo narode; naj se uporni ne povišujejo. (Sela)
Dovijeka vlada jakošću svojom, oči mu paze na narode da se ne izdignu ljudi buntovni.
8 Oh blagoslavljajte našega Boga, ve ljudstva in storite, da se sliši glas njegove hvale,
Blagoslivljajte, narodi, Boga našega, razglašujte hvalu njegovu!
9 ki našo dušo drži pri življenju in ne pusti, da bi bila naša stopala premaknjena.
Našoj je duši darovao život i ne dade da nam posrne noga.
10 Kajti ti, oh Bog, si nas potrdil, preizkusil si nas, kakor je preizkušeno srebro.
Iskušavao si nas teško, Bože, iskušavao ognjem kao srebro.
11 Privedel si nas v mrežo, na naša ledja polagaš stisko.
Pustio si da u zamku padnemo, stisnuo lancima bokove naše.
12 Ljudem si storil, da jahajo nad našimi glavami. Šli smo skozi ogenj in skozi vodo, toda ti si nas privedel v premožen kraj.
Pustio si da nam zajašu za vrat: prošli smo kroz oganj i vodu, onda si pustio da odahnemo.
13 V tvojo hišo bom šel z žgalnimi daritvami, izpolnil ti bom svoje zaobljube,
S paljenicama ću u Dom tvoj ući, zavjete ispuniti pred tobom
14 ki so jih izrekle moje ustnice in spregovorila moja usta, ko sem bil v stiski.
što ih obećaše usne moje, što ih usta moja u tjeskobi obrekoše.
15 Daroval ti bom žgalne daritve pitancev s kadilom ovnov, daroval ti bom bikce s kozli. (Sela)
Prinijet ću ti paljenice s kadom ovnova, žrtvovati volove i jarad.
16 Pridite in prisluhnite vsi vi, ki se bojite Boga in oznanil vam bom, kaj je storil za mojo dušo.
Dođite, počujte, koji se Boga bojite, pripovjedit ću što učini duši mojoj!
17 K njemu sem klical s svojimi usti in povzdignjen je bil z mojim jezikom.
Na svoja sam usta njega zvao, jezikom ga hvalio.
18 Če v svojem srcu upoštevam krivičnost, me Gospod ne bo uslišal,
Da sam u srcu na zlo mislio, ne bi uslišio Gospod.
19 toda Bog me je resnično uslišal, prisluhnil je glasu moje molitve.
No Bog me uslišio: obazro se na glas molitve moje.
20 Blagoslovljen bodi Bog, ki ni odklonil moje molitve niti svojega usmiljenja od mene.
Blagoslovljen Bog koji mi molitvu ne odbi, naklonosti ne odvrati od mene!
