Psalmi 57
1 Bodi mi usmiljen, oh Bog, bodi mi usmiljen, kajti moja duša zaupa vate. Da, v senci tvojih peruti si bom pripravil svoje zatočišče, dokler te katastrofe ne bodo minile.
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2 Klical bom k Bogu najvišjemu, k Bogu, ki zame opravlja vse stvari.
Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 Poslal bo z neba in me rešil pred grajo tistega, ki me hoče požreti. (Sela) Bog bo poslal svoje usmiljenje in svojo resnico.
Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 Moja duša je med levi in ležim celó med tistimi, ki so vneti z ognjem, celó človeškimi sinovi, katerih zobje so sulice in puščice ter njihov jezik oster meč.
Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5 Bodi povišan, oh Bog, nad nebo, naj bo tvoja slava nad vso zemljo.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Pripravili so mrežo za moje korake, moja duša je sklonjena. Zame so pred menoj izkopali jamo in v katere sredo so sami padli. (Sela)
Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7 Moje srce je trdno, oh Bog, moje srce je trdno. Prepeval bom in dajal hvalo.
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8 Zbudi se kvišku, moja slava, zbudita se plunka in harfa. Jaz sam se bom prebudil zgodaj.
Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9 Hvalil te bom, oh Gospod, med ljudstvom, prepeval ti bom med narodi.
Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10 Kajti tvoje usmiljenje je veliko do neba in tvoja resnica do oblakov.
Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11 Bodi povišan, oh Bog, nad nebo. Naj bo tvoja slava nad vso zemljo.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
