Psalmi 52

1 Zakaj se bahaš z vragolijo, oh mogočen človek? Božja dobrota vztraja nenehno.

Што се хвалиш неваљалством, силни? Милост је Божија сваки дан са мном.

2 Tvoj jezik snuje vragolije, kakor ostra britev, ki dela varljivo.

Неправду измишља језик твој; он је у тебе као бритва наоштрена, лукави!

3 Bolj ljubiš zlo kakor dobro in laganje bolj kakor govoriti pravičnost. (Sela)

Волиш зло него добро, волиш лагати него истину говорити.

4 Ljubiš vse lakomne besede, oh ti varljiv jezik.

Љубиш свакојаке речи од погибли, и језик лукав.

5 Bog te bo prav tako uničil za vedno, odvedel te bo stran in izpulil iz tvojega prebivališča in izkoreninil iz dežele živih. (Sela)

Тога ради Бог ће те поразити сасвим, избациће те и ишчупаће те из стана, и корен твој из земље живих.

6 Tudi pravični bodo videli in se bali ter se mu posmehovali:

Видеће праведници и побојаће се, и подсмеваће му се:

7 »Glej! To je človek, ki ni storil Boga [za] svojo moč, temveč je zaupal v obilje svojega bogastva in se okrepil v svoji zlobnosti.«

Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, него се уздаше у величину богатства свог и утврђиваше се злоћом својом.

8 Toda jaz sem podoben zeleni oljki v Božji hiši. V Božje usmiljenje zaupam na veke vekov.

А ја, као маслина зелена у дому Господњем, уздам се у милост Божију без престанка и довека.

9 Hvalil te bom na veke, ker si ti to storil in čakal bom na tvoje ime, kajti to je dobro pred tvojimi svetimi.

Довека ћу хвалити Тебе, јер добро чиниш, и уздаћу се у име Твоје; јер си добар к свецима својим.