Psalmi 50
1 Mogočen Bog, celó Gospod, je spregovoril in poklical zemljo od sončnega vzhoda do njegovega zahoda.
Bog nad bogovima, Gospod, govori, i doziva zemlju od istoka sunèanoga do zapada.
2 S Siona, popolne lepote, je zasijal Bog.
Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog.
3 Naš Bog bo prišel in ne bo molčal. Ogenj bo požiral pred njim in okoli njega bo zelo viharno.
Ide Bog naš, i ne muèi; pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika.
4 Klical bo k nebesom od zgoraj in k zemlji, da bo lahko sodil svoje ljudstvo.
Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu:
5 »Zberite k meni moje svete, tiste, ki so z žrtvijo sklenili zavezo z menoj.«
“Skupite mi svece moje, koji su uèinili sa mnom zavjet na žrtvi.
6 Nebesa bodo oznanjala njegovo pravičnost, kajti sam Bog je sodnik. (Sela)
I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.)
7 »Poslušaj, oh moje ljudstvo in govoril bom, oh Izrael in pričeval bom zoper tebe. Jaz sem Bog, celó tvoj Bog.
Slušaj, narode moj, što æu ti kazati, Izrailju, što æu ti javiti. Ja sam Bog, Bog tvoj.
8 Ne bom te grajal zaradi tvojih klavnih daritev ali tvojih žgalnih daritev, da so bile nenehno pred menoj.
Neæu te za žrtve tvoje karati; tvoje žrtve paljenice svagda su preda mnom.
9 Iz tvoje hiše ne bom vzel nobenega bikca niti kozlov iz tvojih staj.
Ne treba mi uzimati teleta iz doma tvojega, ni jariæa iz torova tvojih.
10 Kajti vsaka gozdna žival je moja in živina na tisočêrih hribih.
Jer je moje sve gorsko zvijerje, i stoka po planinama na tisuæe.
11 Poznam vso gorsko perjad in divje poljske živali so moje.
Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska preda mnom je.
12 Če bi bil lačen, ti ne bi povedal, kajti zemeljski [krog] je moj in njegova polnost.
Da ogladnim, ne bih tebi rekao, jer je moja vasiljena i sve što je u njoj.
13 Mar bom jedel meso bikov ali pil kri koz?
Zar ja jedem meso volujsko, ili krv jareæu pijem?
14 Bogu daruj zahvaljevanje in svoje zaobljube izpolni Najvišjemu.
Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj višnjemu zavjete svoje.
15 Obrni se k meni v dnevu stiske, osvobodil te bom in ti me boš proslavil.«
Prizovi me u nevolji svojoj, izbaviæu te, i ti me proslavi.”
16 Toda zlobnemu Bog govori: »Kaj delaš, da oznanjaš moje zakone ali da v svoja usta jemlješ mojo zavezo?
A bezbožniku reèe Bog: zašto kazuješ uredbe moje i nosiš zavjet moj u ustima svojima?
17 Ker sovražiš poučevanje in moje besede zavračaš za seboj.
A sam mrziš na nauku, i rijeèi moje bacaš za leða.
18 Ko vidiš tatu, se strinjaš z njim in si postal soudeleženec z zakonolomci.
Kad vidiš lupeža, pristaješ s njim, i s preljuboèincima imaš dijel.
19 Svoja usta izročaš v zlo in tvoj jezik snuje prevaro.
Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj plete prijevare.
20 Sediš in govoriš zoper svojega brata, obrekuješ sina svoje matere.
Sjediš i govoriš na brata svojega, sina matere svoje opadaš.
21 Te stvari si storil, jaz pa sem molčal. Mislil si, da sem bil povsem takšen kakor ti. Toda grajal te bom in jih v vrsti postavil pred tvoje oči.
Ti si to èinio, ja muèah, a ti pomisli da sam ja kao ti. Oblièiæu te, metnuæu ti pred oèi grijehe tvoje.
22 Torej preudarite to, vi, ki pozabljate Boga, da vas ne bom raztrgal na koščke in nikogar ne bo, da osvobodi.
Razumijte ovo koji zaboravljate Boga! inaèe æu zgrabiti, pa neæe niko izbaviti.
23 Kdorkoli daruje hvalo, me poveličuje in tistemu, ki pravilno ureja svoje vedênje, bom pokazal Božjo rešitev duše.«
Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja æu mu pokazati spasenje Božije.
