Psalmi 35
1 Zagovarjaj mojo pravdo, oh Gospod, s temi, ki se prepirajo z menoj. Bori se zoper te, ki se borijo zoper mene.
Davidov. Optuži, Jahve, tužitelje moje i napadni one koji mene napadaju!
2 Zgrabi za ščit in majhen ščit ter se dvigni v mojo pomoč.
Stavi oklop, uzmi štit svoj i ustani meni u pomoć!
3 Izvleci tudi sulico in zapri pot zoper tiste, ki me preganjajo. Moji duši reci: »Jaz sem rešitev tvoje duše.«
Zavitlaj kopljem i presretni progonitelje moje, reci mojoj duši: “Ja sam tvoje spasenje.”
4 Naj bodo zbegani in osramočeni tisti, ki strežejo po moji duši. Naj bodo obrnjeni nazaj in privedeni v zmedenost tisti, ki snujejo mojo bolečino.
Nek' se smetu i postide koji život moj traže, nek' uzmaknu i nek' se posrame koji mi propast snuju!
5 Naj bodo kakor pleve pred vetrom. Naj jih preganja Gospodov angel.
Nek' budu k'o pljeva na vjetru kad ih Anđeo Jahvin potjera!
6 Naj bo njihova pot temna in spolzka in naj jih preganja Gospodov angel.
Mračni i skliski bili im putovi kad ih Anđeo Jahvin bude gonio!
7 Kajti brez razloga so svojo mrežo skrili zame v jamo, ki so jo brez razloga izkopali za mojo dušo.
Bez razloga napeše mi mrežu, bez razloga grob duši mojoj iskopaše.
8 Naj nadenj nenadoma pride uničenje in naj ga ujame njegova mreža, ki jo je nastavil, naj pade v točno takšno uničenje.
Propast će ih stići iznenada, u mrežu koju napeše sami će se uhvatiti, past će u jamu što je iskopaše!
9 Moja duša pa bo radostna v Gospodu, veselila se bo v njegovi rešitvi duše.
A moja će duše klicati u Jahvi, radovat će se u spasenju njegovu.
10 Vse moje kosti bodo rekle: » Gospod, kdo je podoben tebi, ki osvobajaš reveža pred tistim, ki je zanj premočan, da, reveža in pomoči potrebnega pred tistim, ki ga pleni?«
Sve će kosti moje govoriti: Tko je, Jahve, poput tebe koji ubogog spasavaš od silnika, jadnika i siromaha od pljačkaša?
11 Vstale so krive priče, k moji obtožnici so položili stvari, ki jih nisem poznal.
Ustadoše svjedoci opaki: pitaju me za ono što ne znam.
12 Nagradili so me [z] zlom za dobro, do plenjenja moje duše.
Vraćaju mi zlo za dobro, duša moja zapada u osamu.
13 Toda kar se mene tiče, ko so bili bolni, so bila moja oblačila vrečevina. Svojo dušo sem ponižal s postom in moja molitev se je vrnila v mojo lastno notranjost.
U bolesti njihovoj nosio sam kostrijet, dušu svoju postom morio, i molitva mi se u krilo vraćala.
14 Vêdel sem se, kakor da je bil on moj prijatelj ali brat. Močno sem se sklonil kakor nekdo, ki žaluje za svojo materjo.
Kao za prijateljem, za bratom - obilažah tužan; od žalosti se pogurih kao onaj što za majkom žali.
15 Toda v moji nadlogi so se veselili in se zbirali skupaj. Da, podleži so se zbirali zoper mene, pa tega nisem vedel, trgali so me in niso odnehali,
A sada kad posrnuh ja, oni se raduju, skupiše se protiv mene da udare iznenada, i bez prestanka oni me razdiru.
16 s hinavskimi zasmehovalci so na pojedinah s svojimi zobmi škripali nad menoj.
Ruglom na ruglo iskušavaju me i zubima škripaju na mene.
17 Gospod, doklej boš gledal? Mojo dušo reši pred njihovimi uničenji, mojo ljubljeno pred levi.
O Jahve, dokle ćeš gledati? Istrgni mi dušu nasrtajima njihovim, otmi lavovima jedino dobro moje!
18 Zahvaljeval se ti bom v veliki skupnosti. Hvalil te bom med mnogimi ljudmi.
Zahvalit ću ti u velikom zboru, slavit ću te među pukom brojnim.
19 Naj se tisti, ki so moji sovražniki, ne veselijo krivično nad menoj niti naj ne mežikajo z očesom tisti, ki me sovražijo brez razloga.
Nek' se ne raduju nada mnom dušmani nepravedni, nek' ne namiguju očima oni koji me nizašto mrze!
20 Kajti ne govorijo miru, temveč snujejo varljive zadeve zoper tiste, ki so v deželi mirni.
Jer oni ne misle o miru, već spletke snuju protiv mirnih u zemlji.
21 Da, svoja usta so široko odprli proti meni in rekli: »Aha, aha, naše oko je to videlo.«
Razvaljuju svoja usta na me i govore: “Ha, ha, vidjesmo očima svojim!”
22 To si videl, oh Gospod. Ne molči. Oh Gospod, ne bodi daleč od mene.
Ti sve vidiš, o Jahve! Nemoj šutjeti! Gospode, od mene se ne udaljuj!
23 Razvnemi se in prebudi se na mojo sodbo, celó za mojo zadevo, moj Bog in moj Gospod.
Preni se, ustani da me obraniš, Bože moj, Gospode, vodi parnicu moju!
24 Sodi me, oh Gospod, moj Bog, glede na tvojo pravičnost in naj se ne veselijo nad menoj.
Po svojoj me pravdi sudi, Jahve, Bože moj, nek' se ne raduju nada mnom!
25 Naj ne pravijo v svojih srcih: »Ah, tako smo to želeli.« Naj ne pravijo: »Požrli smo ga.«
Nek' ne misle u srcu: “Ispunila nam se želja!” Nek' ne reknu: “Progutali smo ga!”
26 Naj bodo osramočeni in skupaj privedeni v zmedenost tisti, ki se veselijo ob moji bolečini. Naj bodo tisti, ki se poveličujejo zoper mene, oblečeni z nečastjo in sramoto.
Nek' se postide i posrame svi zajedno koji se nesreći mojoj raduju! Nek' se odjenu stidom i sramotom oni koji se podižu na me!
27 Naj tisti, ki podpirajo mojo pravično zadevo, vzklikajo od veselja in bodo veseli. Da, naj nenehno govorijo: »Naj bo poveličan Gospod, ki ima veselje v uspevanju svojega služabnika.«
Nek' radosno kliču kojima je pravo moje na srcu i nek' svagda govore: “Velik je Jahve! Milo mu je spasenje sluge njegova!”
28 Moj jezik pa bo ves dan govoril o tvoji pravičnosti in o tvoji hvali.
A moj će jezik kazivati pravdu tvoju i hvalu tebi navijeke.
