Psalmi 22
1 Moj Bog, moj Bog, zakaj si me zapustil? Zakaj si tako daleč proč od pomoči meni in od besed mojega vpitja?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Oh moj Bog, jokam podnevi, toda ti me ne uslišiš in v nočnem času in nisem tiho.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Toda ti si svet, oh ti, ki naseljuješ Izraelove hvalnice.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Naši očetje so zaupali vate. Zaupali so in si jih osvobodil.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Klicali so k tebi in so bili osvobojeni. Zaupali so vate in niso bili zbegani.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Toda jaz sem [škrlatni] črv in ne mož; graja ljudem in preziran od ljudstva.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Vsi, ki me vidijo, se mi smejijo do norčevanja. Namrdnejo ustnico [in] zmajujejo z glavo, rekoč:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 »Zaupal je v Gospoda, da ga bo osvobodil. Naj ga reši, glede na to, da se je razveseljeval v njem.«
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Toda ti si ta, ki me je potegnil iz maternice. Oblikoval si mi zaupanje, ko sem bil na prsih svoje matere.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 Iz maternice sem bil vržen nate. Ti si moj Bog od trebuha moje matere.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Ne bodi daleč od mene, kajti stiska je blizu, kajti nikogar ni, da pomaga.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Obdalo me je mnogo bikov. Močni bašánski biki so me obdali naokoli.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 S svojimi gobci so zevali vame, kakor ropa željan in rjoveč lev.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Izlit sem kakor voda in vse moje kosti so izpahnjene. Moje srce je podobno vosku, stopljeno je v sredi moje notranjosti.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Moja moč je izsušena kakor črepinja in moj jezik se lepi k mojim čeljustim in ti si me privedel v smrtni prah.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Kajti psi so me obdali. Zajel me je zbor zlobnih. Prebodli so moje roke in moja stopala.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Vse svoje kosti lahko razločim. Oni pa gledajo in strmijo vame.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Moje obleke si razdeljujejo med seboj in za mojo suknjo so metali žrebe.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Toda ti, oh Gospod, ne bodi daleč od mene. Oh moja moč, hiti, da mi pomagaš.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Osvobodi mojo dušo pred mečem, mojo ljubljeno pred močjo psa.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Reši me pred levjimi usti, kajti uslišal si me pred rogovi samorogov.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Tvoje ime bom oznanjal svojim bratom. Na sredi skupnosti te bom hvalil.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Vi, ki se bojite Gospoda, hvalite ga, vsi vi, seme Jakobovo, proslavite ga, in bojte se ga, vsi vi, seme Izraelovo.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Kajti ni zaničeval niti preziral stiske stiskanih niti svojega obraza ni skrival pred njim; toda ko je klical k njemu, je slišal.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Moja hvala v veliki skupnosti bo o tebi. Svoje zaobljube bom izpolnil pred tistimi, ki se ga bojijo.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Krotki bodo jedli in bodo nasičeni. Hvalili bodo Gospoda [tisti], ki ga iščejo. Vaše srce bo živelo na veke.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Vsi konci zemlje se bodo spomnili in obrnili h Gospodu in vsa sorodstva narodov bodo oboževala pred teboj.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Kajti kraljestvo je Gospodovo in on je voditelj med narodi.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Vsi tisti, ki so na zemlji obilni, bodo jedli in oboževali. Vsi tisti, ki gredo dol v prah, se bodo poklonili pred njim, svoje lastne duše pa nihče ne more ohraniti žive.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Seme mu bo služilo; to bo šteto h Gospodu za rod.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Prišli bodo in oznanjali bodo njegovo pravičnost ljudem, ki bodo rojeni, da je on to storil.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
