Psalmi 22

1 Moj Bog, moj Bog, zakaj si me zapustil? Zakaj si tako daleč proč od pomoči meni in od besed mojega vpitja?

Zborovođi. Po napjevu “Košuta u zoru”. Psalam. Davidov. Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? Daleko si od ridanja moga.

2 Oh moj Bog, jokam podnevi, toda ti me ne uslišiš in v nočnem času in nisem tiho.

Bože moj, vičem danju, al'ne odvraćaš; noću vapijem i nema mi počinka.

3 Toda ti si svet, oh ti, ki naseljuješ Izraelove hvalnice.

A ipak, ti u Svetištu prebivaš, Nado Izraelova!

4 Naši očetje so zaupali vate. Zaupali so in si jih osvobodil.

U tebe se očevi naši uzdaše, uzdaše se, i ti ih izbavi;

5 Klicali so k tebi in so bili osvobojeni. Zaupali so vate in niso bili zbegani.

k tebi su vikali i spasavali se, u tebe se uzdali, i postidjeli se nisu.

6 Toda jaz sem [škrlatni] črv in ne mož; graja ljudem in preziran od ljudstva.

A ja, crv sam, a ne čovjek, ruglo ljudi i naroda prezir.

7 Vsi, ki me vidijo, se mi smejijo do norčevanja. Namrdnejo ustnico [in] zmajujejo z glavo, rekoč:

Koji me vode, podruguju se meni, razvlače usne, mašu glavom:

8 »Zaupal je v Gospoda, da ga bo osvobodil. Naj ga reši, glede na to, da se je razveseljeval v njem.«

“U Jahvu se on uzda, neka ga sad izbavi, neka ga spasi ako mu omilje!”

9 Toda ti si ta, ki me je potegnil iz maternice. Oblikoval si mi zaupanje, ko sem bil na prsih svoje matere.

Iz krila majčina ti si me izveo, mir mi dao na grudima majke.

10 Iz maternice sem bil vržen nate. Ti si moj Bog od trebuha moje matere.

Tebi sam predan iz materine utrobe, od krila majčina ti si Bog moj.

11 Ne bodi daleč od mene, kajti stiska je blizu, kajti nikogar ni, da pomaga.

Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja, a nikog nema da mi pomogne.

12 Obdalo me je mnogo bikov. Močni bašánski biki so me obdali naokoli.

Opkoliše me junci mnogobrojni, bašanski bikovi okružiše mene.

13 S svojimi gobci so zevali vame, kakor ropa željan in rjoveč lev.

Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče.

14 Izlit sem kakor voda in vse moje kosti so izpahnjene. Moje srce je podobno vosku, stopljeno je v sredi moje notranjosti.

Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.

15 Moja moč je izsušena kakor črepinja in moj jezik se lepi k mojim čeljustim in ti si me privedel v smrtni prah.

Grlo je moje kao crijep suho, i moj se jezik uz nepce slijepi: u prah smrtni bacio si mene.

16 Kajti psi so me obdali. Zajel me je zbor zlobnih. Prebodli so moje roke in moja stopala.

Opkolio me čopor pasa, rulje me zločinačke okružile. Probodoše mi ruke i noge,

17 Vse svoje kosti lahko razločim. Oni pa gledajo in strmijo vame.

sve kosti svoje prebrojiti mogu, a oni me gledaju i zure na me.

18 Moje obleke si razdeljujejo med seboj in za mojo suknjo so metali žrebe.

Haljine moje dijele među sobom i kocku bacaju za odjeću moju.

19 Toda ti, oh Gospod, ne bodi daleč od mene. Oh moja moč, hiti, da mi pomagaš.

Ali ti, o Jahve, daleko mi ne budi; snago moja, pohiti mi u pomoć!

20 Osvobodi mojo dušo pred mečem, mojo ljubljeno pred močjo psa.

Dušu moju istrgni maču, iz šapa pasjih život moj.

21 Reši me pred levjimi usti, kajti uslišal si me pred rogovi samorogov.

Spasi me iz ralja lavljih i jadnu mi dušu od rogova bivoljih!

22 Tvoje ime bom oznanjal svojim bratom. Na sredi skupnosti te bom hvalil.

A sada, braći ću svojoj naviještat' ime tvoje, hvalit ću te usred zbora.

23 Vi, ki se bojite Gospoda, hvalite ga, vsi vi, seme Jakobovo, proslavite ga, in bojte se ga, vsi vi, seme Izraelovo.

“Koji se bojite Jahve, hvalite njega! Svi od roda Jakovljeva, slavite njega! Svi potomci Izraelovi, njega se bojte!

24 Kajti ni zaničeval niti preziral stiske stiskanih niti svojega obraza ni skrival pred njim; toda ko je klical k njemu, je slišal.

Jer nije prezreo ni zaboravio muku jadnika, i nije sakrio lice svoje od njega; kad ga je zazvao, on ga je čuo.”

25 Moja hvala v veliki skupnosti bo o tebi. Svoje zaobljube bom izpolnil pred tistimi, ki se ga bojijo.

Zato ću te hvaliti u zboru veliku, pred vjernicima tvojim izvršit' zavjete.

26 Krotki bodo jedli in bodo nasičeni. Hvalili bodo Gospoda [tisti], ki ga iščejo. Vaše srce bo živelo na veke.

Siromasi će jesti i nasitit će se, hvalit će Jahvu koji traže njega: nek' živi srce vaše dovijeka!

27 Vsi konci zemlje se bodo spomnili in obrnili h Gospodu in vsa sorodstva narodov bodo oboževala pred teboj.

Spomenut će se i Jahvi se vratit' svi krajevi zemlje; pred njim će n§icÄe pasti sve obitelji pogana.

28 Kajti kraljestvo je Gospodovo in on je voditelj med narodi.

Jer Jahvino je kraljevstvo, on je vladar pucima.

29 Vsi tisti, ki so na zemlji obilni, bodo jedli in oboževali. Vsi tisti, ki gredo dol v prah, se bodo poklonili pred njim, svoje lastne duše pa nihče ne more ohraniti žive.

Njemu će se jedinom klanjati svi koji snivaju u zemlji, pred njim se sagnuti svi koji u prah silaze. I moja će duša za njega živjeti,

30 Seme mu bo služilo; to bo šteto h Gospodu za rod.

njemu će služiti potomstvo moje. O Gospodu će se pripovijedat'

31 Prišli bodo in oznanjali bodo njegovo pravičnost ljudem, ki bodo rojeni, da je on to storil.

slijedećem koljenu, o njegovoj pravdi naviještati narodu budućem: “Ovo učini Jahve!”