Psalmi 132
1 Gospod, spomni se Davida in vseh njegovih stisk,
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 kako je prisegel Gospodu in se zaobljubil mogočnemu Jakobovemu Bogu:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 »Zagotovo ne bom prišel v šotorsko svetišče svoje hiše niti šel gor v svojo posteljo,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 svojim očem ne bom dal spanja ali dremanja svojim vekam,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 dokler ne najdem kraja za Gospoda, prebivališča za mogočnega Jakobovega Boga.«
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Glej, slišali smo o tem v Efráti, našli smo to na gozdnih poljih.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Šli bomo v njegova šotorska svetišča, oboževali bomo ob njegovi pručki.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Vstani, oh Gospod, v svoj počitek, ti in skrinja tvoje moči.
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Naj bodo tvoji duhovniki oblečeni s pravičnostjo in tvoji sveti naj vzklikajo od veselja.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Zaradi svojega služabnika Davida ne obrni obličja proč od svojega maziljenca.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Gospod je Davidu prisegel z resnico; ne bo se odvrnil od nje: »Od sadu tvojega telesa bom postavil na tvoj prestol.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Če se bodo tvoji otroci držali moje zaveze in mojega pričevanja, ki jih ga bom jaz učil, bodo tudi njihovi otroci sedeli na tvojem prestolu na vékomaj.«
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Kajti Gospod je izbral Sion; zaželel si ga je za svoje prebivališče.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 »To je moj počitek na veke; tu bom prebival, ker sem si ga zaželel.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Obilno bom blagoslavljal njegovo preskrbo, njegove uboge bom nasičeval s kruhom.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Prav tako bom njegove duhovnike oblekel z rešitvijo duš in njegovi sveti bodo glasno vzklikali od veselja.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Tam bom storil Davidovemu rogu, da vzbrsti; odredil sem svetilko za svojega maziljenca.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Njegove sovražnike bom oblekel s sramoto, toda na njem samem bo cvetela njegova krona.«
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
