Psalmi 10

1 Zakaj stojiš daleč stran, oh Gospod? Zakaj se skrivaš v časih stiske?

Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2 Zlobni v svojem ponosu preganjajo revnega. Naj se ujamejo v naklepe, ki so si jih domislili.

С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3 Kajti zlobni se baha z željo svojega srca in blagoslavlja pohlepnega, ki ga Gospod prezira.

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4 Zlobni zaradi ponosa svojega obličja ne bo povpraševal po Bogu. V vseh njegovih mislih ni Boga.

Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

5 Njegove poti so vedno boleče, tvoje sodbe so daleč zgoraj izven njegovega pogleda. Glede na vse njegove sovražnike on puha nanje.

Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6 V svojem srcu je rekel: »Ne bom omajan, kajti nikoli ne bom v nadlogi.«

У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7 Njegova usta so polna preklinjanj, prevare in sleparstva. Pod njegovim jezikom je vragolija in prazne reči.

Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8 Sedi v skrivališčih vasi. Na skrivnih krajih mori nedolžnega. Njegove oči so na skrivaj naravnane zoper revnega.

Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9 Na skrivnem preži kakor lev v svojem brlogu. Leži na preži, da ujame revnega. Revnega ujame, ko ga vleče v svojo mrežo.

Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10 Klečeplazi in se ponižuje, da lahko revni pade po njegovih močnih.

Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11 V svojem srcu je rekel: »Bog je pozabil. Skriva svoj obraz, tega nikoli ne bo videl.«

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12 Vstani, oh Gospod, oh Bog, dvigni svojo roko. Ne pozabi ponižnega.

Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13 Zakaj zlobni zaničuje Boga? V svojem srcu je rekel: »Ti tega ne boš zahteval.«

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14 To si videl, kajti gledaš vragolijo in zlobnost, da to poplačaš s svojo roko. Revni se ti izroča, pomočnik si osirotelemu.

Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15 Zlomi laket zlobnemu in zlemu človeku. Preiskuj njegovo zlobnost, dokler je ne najdeš več.

Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16 Gospod je Kralj na veke vekov. Pogani so izginili iz njegove dežele.

Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17 Gospod, slišal si hrepenenje ponižnih. Pripravil boš njihovo srce, svojemu ušesu boš povzročil, da sliši,

Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18 da razsodiš osirotelega in zatiranega, da človek iz zemlje ne more več zatirati.

Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.