< Pregovori 9 >
1 Modrost je zgradila svojo hišo, izklesala je svojih sedem stebrov,
Mudrost je sazidala sebi kuću, i otesala sedam stupova.
2 pobila je svoje živali, zmešala je svoje vino, prav tako je pripravila svojo mizo.
Poklala je svoje klanice, pomiješala svoje vino i postavila svoj stol.
3 Poslala je svoje dekle. Na najvišjih krajih mesta kliče:
Poslala je svoje djevojke da objave svrh gradskih visina:
4 »Kdorkoli je preprost, naj vstopi sèm.« Glede tistega, ki hoče razumevanje, mu reče:
“Tko je neiskusan, neka se svrati ovamo!” A nerazumnima govori:
5 »Pridi, jej od mojega kruha in pij od vina, ki sem ga namešala.«
“Hodite, jedite od mojega kruha i pijte vina koje sam pomiješala.
6 Zapusti nespametne in živi in pojdi po poti razumevanja.
Ostavite ludost, da biste živjeli, i hodite putem razboritosti.”
7 Kdor graja posmehljivca, samemu sebi pridobiva sramoto in kdor ošteje zlobnega človeka, sebi pridobiva madež.
Tko poučava podrugljivca, prima pogrdu, i tko prekorava opakoga, prima ljagu.
8 Ne grajaj posmehljivca, da te ne zasovraži. Oštej modrega človeka, in te bo ljubil.
Ne kori podsmjevača, da te ne zamrzi; kori mudra, da te zavoli.
9 Daj poučevanje modremu človeku in bo še modrejši, pouči pravičnega človeka in pomnožil se bo v znanju.
Pouči mudroga, i bit će još mudriji; uputi pravednoga, i uvećat će se njegovo znanje.
10 Strah Gospodov je začetek modrosti, in spoznanje svetega je razumevanje.
Gospodnji strah početak je mudrosti, a razboritost je spoznaja Presvetog.
11 Kajti po meni bodo tvoji dnevi pomnoženi in leta tvojega življenja ti bodo narasla.
“Po meni ti se umnožavaju dani i množe ti se godine života.
12 Če si moder, boš moder zase, toda če se posmehuješ, boš to sam trpel.
Ako si mudar, sebi si mudar; budeš li podsmjevač, sam ćeš snositi.”
13 Nespametna ženska je kričava. Naivna je in ničesar ne ve.
Gospođa ludost puna je strasti, prosta je i ne zna ništa.
14 Kajti sedi pri vratih svoje hiše, na sedežu, na visokih krajih mesta,
I sjedi na vratima svoje kuće na stolici, u gradskim visinama,
15 da kliče mimoidoče, ki gredo naravnost na svojih poteh:
te poziva one koji prolaze putem, koji ravno idu svojim stazama:
16 »Kdorkoli je preprost, naj vstopi sèm.« Glede tistega, ki hoče razumevanje, mu pravi:
“Tko je neiskusan, neka se svrati ovamo!” I nerazumnomu govori:
17 »Ukradene vode so sladke in kruh, pojeden na skrivnem, je prijeten.«
“Kradena je voda slatka i ugodno je potajno jesti kruh.”
18 Toda ta ne spozna, da so tam mrtvi in da so njeni gostje v globinah pekla. (Sheol )
A on ne zna da su Sjene ondje, da uzvanici njezini počivaju u Podzemlju. (Sheol )