Pregovori 7
1 Moj sin, drži se mojih besed in moje zapovedi shrani s seboj.
Čuvaj, sine, riječi moje i pohrani moje zapovijedi kod sebe.
2 Ohranjaj moje zapovedi in živi in mojo postavo [ohranjaj] kakor punčico svojega očesa.
Čuvaj moje zapovijedi, i bit ćeš živ, i nauk moj kao zjenicu oka svoga.
3 Priveži si jih na svoje prste, zapiši jih na tablo svojega srca.
Priveži ih sebi na prste, upiši ih na ploči srca svoga;
4 Modrosti reci: »Ti si moja sestra« in razumevanje imenuj svojo sorodnico,
reci mudrosti: “Moja si sestra” i razboritost nazovi “sestričnom”,
5 da te lahko obvarujejo pred tujo žensko, pred tujko, ki laska s svojimi besedami.
da te čuva od žene preljubnice, od tuđinke koja laskavo govori.
6 Kajti pri oknu svoje hiše sem pogledal skozi oknico
Kad bijah jednom na prozoru svoje kuće i gledah van kroz rešetku,
7 in zagledal med preprostimi, razpoznal sem med mladostniki mladeniča brez razumevanja,
vidjeh među lakovjernima, opazih među momcima nerazumna mladića:
8 ki gre po ulici v bližini njenega vogala in šel je [na] pot k njeni hiši,
prolazio je ulicom kraj njezina ugla i koracao putem k njezinoj kući
9 v poltemi, zvečer, v črnini temne noči
u sumraku između dana i večeri kad se hvata noćna tmina;
10 in glej, tam ga je srečala ženska z okrasom pocestnice in premetenega srca.
i gle, susrete ga žena, bludno odjevena i s prijevarom u srcu.
11 (Ona je glasna in trmoglava, njena stopala ne ostanejo v njeni hiši,
Jogunasta bijaše i razuzdana, noge joj se nisu mogle u kući zadržati;
12 sedaj je zunaj, sedaj na ulicah in preži na vsakem vogalu.)
bila je čas na ulici, čas na trgovima i vrebala kod svakog ugla;
13 Tako ga je ujela in poljubila in mu s predrznim obrazom rekla:
i uhvati ga i poljubi i reče mu bezobrazna lica:
14 »S seboj imam mirovne daritve, danes sem izpolnila svoje zaobljube.
“Bila sam dužna žrtvu pričesnicu, i danas izvrših svoj zavjet;
15 Zato sem prišla, da se srečam s teboj, da marljivo iščem tvoj obraz in sem te našla.
zato sam ti izašla u susret, da te tražim, i nađoh te.
16 Svojo posteljo sem odela s pokrivali iz tapiserije, z rezbarskimi deli, s tankim lanenim platnom iz Egipta.
Svoju sam postelju nastrla sagovima, vezenim pokrivačima misirskim;
17 Svojo posteljo sem odišavila z miro, alojo in cimetom.
svoj sam krevet namirisala smirnom, alojem i cimetom.
18 Pridi, vzemiva si najino nasičevanje ljubezni do jutra, tolaživa se z ljubeznimi.
Hajde da se opijamo nasladom do jutra i da se radujemo užicima ljubavi.
19 Kajti moža ni doma, odšel je [na] dolgo potovanje.
Jer muža mi nema kod kuće: otišao je na dalek put;
20 S seboj je vzel torbo denarja in domov bo prišel na določen dan.«
uzeo je sa sobom novčani tobolac; a vratit će se kući tek o uštapu.”
21 Z mnogo njenega vljudnega govorjenja je storila, da je popustil, z laskanjem svojih ustnic ga je prisilila.
Tako ga zavede svojim vičnim nagovorom, odvuče ga svojim glatkim usnama.
22 Nemudoma gre za njo, kakor gre vol v klanje ali kakor bedak h grajanju živine,
I ludo on pođe za njom, kao što vol ide na klaonicu i kao što jelen zapleten u mrežu čeka
23 dokler puščica ne prodre skozi njegova jetra, kakor ptica hiti k zanki in ne spozna, da je to za njegovo življenje.
dok mu strijela ne probije jetra, i kao ptica što ulijeće u zamku, i ne znajući da će ga to života stajati.
24 Zato mi sedaj prisluhnite, oh vi otroci in bodite pozorni na besede iz mojih ust.
Zato me, sine moj, poslušaj i čuj riječi mojih usta.
25 Naj se tvoje srce na nagne k njenim potem, ne zaidi na njene steze.
Nek' ti srce ne zastranjuje na njezine putove i ne lutaj po njezinim stazama.
26 Kajti ona je vrgla dol mnogo ranjenih, da, mnogo močnih mož je bilo umorjenih po njej.
Jer je mnoge smrtno ranila i oborila, i mnogo je onih što ih je pobila.
