Pregovori 6
1 Moj sin, če si pôrok za svojega prijatelja, če si udaril svojo roko s tujcem,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 si ulovljen z besedami svojih ust, si vzet z besedami svojih ust.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Sedaj stôri to, moj sin in se osvobodi, ko si prišel v roko svojega prijatelja. Pojdi, ponižaj se in prepričaj svojega prijatelja.
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Ne daj spanja svojim očem niti dremanja svojim vekam.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Osvobodi se kakor srna pred lovčevo roko in kakor ptica pred ptičarjevo roko.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Pojdi k mravlji, ti lenuh, preudari njene poti in bodi moder,
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 ki nima ne vodnika, ne nadzornika ali ne vladarja,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 svojo hrano si pripravlja poleti in svojo hrano zbira na žetvi.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Doklej boš spal, oh lenuh? Kdaj boš vstal iz svojega spanja?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Še malo spanja, malo dremanja, malo prekrižanih rok za spanje,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 tako bo tvoja revščina prišla kakor nekdo, ki se klati in tvoje pomanjkanje kakor oborožen človek.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 Nespodobna oseba, zloben človek, ki hodi s kljubovalnimi usti,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 mežika s svojimi očmi, govori s svojimi stopali, uči s svojimi prsti.
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Kljubovalnost je v njegovem srcu, nenehno snuje vragolijo, seje neenotnost.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Zato bo njegova katastrofa prišla nenadoma, nenadoma bo zlomljen brez zdravila.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Teh šest stvari sovraži Gospod; da, sedem mu jih je ogabnost:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 ponosen pogled, lažniv jezik in roke, ki prelijejo nedolžno kri,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 srce, ki snuje zlobne zamisli, stopala, ki so nagla v teku k vragoliji,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 kriva priča, ki govori laži in kdor seje neenotnost med brati.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Moj sin, drži se zapovedi svojega očeta in ne zapusti postave svoje matere.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Nenehno si ju privezuj na svoje srce in zavezuj si ju okoli svojega vratu.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Kadar greš, te bo vodila, kadar spiš, te bo obvarovala in kadar se zbudiš, se bo pogovarjala s teboj.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Kajti zapoved je svetilka; in postava je svetloba in graje poučevanja so pot življenja,
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 da te obvarujejo pred zlo žensko, pred priliznjenim jezikom tuje ženske.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 V svojem srcu si ne požêli njene lepote niti naj te ona ne ujame s svojimi vekami.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Kajti s pomočjo vlačugarske ženske je mož priveden do koščka kruha in zakonolomka bo lovila dragoceno življenje.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Mar lahko človek vzame ogenj v svoje naročje in njegova oblačila ne bodo ožgana?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Mar lahko kdo hodi po žerjavici in njegova stopala ne bodo opečena?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Tako kdor hodi k ženi svojega soseda, kdorkoli se je dotika, ne bo nedolžen.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Ljudje ne prezirajo tatu, če krade, da zadovolji svojo dušo, kadar je lačen,
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 toda če je najden, naj povrne sedemkratno; izročil bo vse imetje svoje hiše.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Toda kdorkoli z žensko zagreši zakonolomstvo, nima razumevanja. Tisti, ki to počne, uničuje svojo lastno dušo.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Prejel bo rano in nečast in njegova graja ne bo izbrisana.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Kajti ljubosumje je bes moškega, zato ne bo prizanesel na dan maščevanja.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Ne bo se ozrl na kakršnokoli odkupnino niti ne bo zadovoljen počival, čeprav mu daješ mnogo daril.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
