Pregovori 6
1 Moj sin, če si pôrok za svojega prijatelja, če si udaril svojo roko s tujcem,
Sine moj, kad jamčiš bližnjemu svojem i daš svoju ruku drugome,
2 si ulovljen z besedami svojih ust, si vzet z besedami svojih ust.
vezao si se vlastitim usnama, uhvatio se riječima svojih usta;
3 Sedaj stôri to, moj sin in se osvobodi, ko si prišel v roko svojega prijatelja. Pojdi, ponižaj se in prepričaj svojega prijatelja.
učini onda ovo, sine moj: oslobodi se! Jer si dopao u ruke bližnjemu svojemu; idi, baci se preda nj i salijeći bližnjega svoga.
4 Ne daj spanja svojim očem niti dremanja svojim vekam.
Ne daj sna svojim očima ni drijema svojim vjeđama;
5 Osvobodi se kakor srna pred lovčevo roko in kakor ptica pred ptičarjevo roko.
otmi se kao gazela iz mreže i kao ptica iz ruku ptičaru.
6 Pojdi k mravlji, ti lenuh, preudari njene poti in bodi moder,
Idi k mravu, lijenčino, promatraj njegove pute i budi mudar:
7 ki nima ne vodnika, ne nadzornika ali ne vladarja,
on nema vođe, nadzornika, ni nadstojnika,
8 svojo hrano si pripravlja poleti in svojo hrano zbira na žetvi.
ljeti se sebi brine za hranu i prikuplja jelo u doba žetve.
9 Doklej boš spal, oh lenuh? Kdaj boš vstal iz svojega spanja?
A ti, dokle ćeš, lijenčino, spavati? Kad ćeš se dići oda sna svoga?
10 Še malo spanja, malo dremanja, malo prekrižanih rok za spanje,
Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak
11 tako bo tvoja revščina prišla kakor nekdo, ki se klati in tvoje pomanjkanje kakor oborožen človek.
i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i tvoja oskudica kao oružanik.
12 Nespodobna oseba, zloben človek, ki hodi s kljubovalnimi usti,
Nevaljalac i opak čovjek hodi s lažljivim ustima;
13 mežika s svojimi očmi, govori s svojimi stopali, uči s svojimi prsti.
namiguje očima, lupka nogama, pokazuje prstima;
14 Kljubovalnost je v njegovem srcu, nenehno snuje vragolijo, seje neenotnost.
prijevare su mu u srcu, snuje zlo u svako doba, zameće svađe.
15 Zato bo njegova katastrofa prišla nenadoma, nenadoma bo zlomljen brez zdravila.
Zato će mu iznenada doći propast, i učas će se slomiti i neće mu biti lijeka.
16 Teh šest stvari sovraži Gospod; da, sedem mu jih je ogabnost:
Šest je stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovu biću:
17 ponosen pogled, lažniv jezik in roke, ki prelijejo nedolžno kri,
ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju krv nevinu,
18 srce, ki snuje zlobne zamisli, stopala, ki so nagla v teku k vragoliji,
srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo,
19 kriva priča, ki govori laži in kdor seje neenotnost med brati.
lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom.
20 Moj sin, drži se zapovedi svojega očeta in ne zapusti postave svoje matere.
Sine moj, čuvaj zapovijedi oca svoga i ne odbacuj nauka matere svoje.
21 Nenehno si ju privezuj na svoje srce in zavezuj si ju okoli svojega vratu.
Priveži ih sebi na srce zauvijek, ovij ih oko svoga grla;
22 Kadar greš, te bo vodila, kadar spiš, te bo obvarovala in kadar se zbudiš, se bo pogovarjala s teboj.
da te vode kada hodiš, da te čuvaju kada spavaš i da te razgovaraju kad se probudiš.
23 Kajti zapoved je svetilka; in postava je svetloba in graje poučevanja so pot življenja,
Jer je zapovijed svjetiljka, pouka je svjetlost, opomene stege put su života;
24 da te obvarujejo pred zlo žensko, pred priliznjenim jezikom tuje ženske.
da te čuvaju od zle žene, od laskava jezika tuđinke.
25 V svojem srcu si ne požêli njene lepote niti naj te ona ne ujame s svojimi vekami.
Ne poželi u svom srcu njezine ljepote i ne daj da te osvoji trepavicama svojim,
26 Kajti s pomočjo vlačugarske ženske je mož priveden do koščka kruha in zakonolomka bo lovila dragoceno življenje.
jer bludnici dostaje i komad kruha, dok preljubnica lovi dragocjeni život.
27 Mar lahko človek vzame ogenj v svoje naročje in njegova oblačila ne bodo ožgana?
Može li tko nositi oganj u njedrima a da mu se odjeća ne upali?
28 Mar lahko kdo hodi po žerjavici in njegova stopala ne bodo opečena?
Može li tko hoditi po živom ugljevlju a svojih nogu da ne ožeže?
29 Tako kdor hodi k ženi svojega soseda, kdorkoli se je dotika, ne bo nedolžen.
Tako biva onomu tko ide k ženi svoga bližnjega: neće ostati bez kazne tko god se nje dotakne.
30 Ljudje ne prezirajo tatu, če krade, da zadovolji svojo dušo, kadar je lačen,
Ne sramote li lupeža sve ako je krao da gladan utoli glad:
31 toda če je najden, naj povrne sedemkratno; izročil bo vse imetje svoje hiše.
uhvaćen, on sedmerostruko vraća i plaća svim imanjem kuće svoje.
32 Toda kdorkoli z žensko zagreši zakonolomstvo, nima razumevanja. Tisti, ki to počne, uničuje svojo lastno dušo.
Nerazuman je, dakle, tko se upušta s preljubnicom; dušu svoju gubi koji tako čini.
33 Prejel bo rano in nečast in njegova graja ne bo izbrisana.
Bruke i sramote dopada i rug mu se nikad ne briše.
34 Kajti ljubosumje je bes moškega, zato ne bo prizanesel na dan maščevanja.
Jer bijesna je ljubomornost u muža: on ne zna za milost u osvetni dan;
35 Ne bo se ozrl na kakršnokoli odkupnino niti ne bo zadovoljen počival, čeprav mu daješ mnogo daril.
ne pristaje ni na kakav otkup i ne prima ma kolike mu darove dao.
