< Pregovori 30 >
1 Besede Jakéjevega sina Agúrja, celó prerokba. Človek je govoril Itiélu, celo Itiélu in Ukálu.
Rijeèi Agura sina Jakejeva; sabrane rijeèi toga èovjeka Itilu, Itilu i Ukalu.
2 Zagotovo sem bolj brutalen kakor katerikoli človek in nimam človeškega razumevanja.
Ja sam luði od svakoga, i razuma èovjeèijega nema u mene.
3 Niti se nisem učil modrosti niti imel spoznanja o svetih.
Niti sam uèio mudrosti niti znam svetijeh stvari.
4 Kdo se je povzpel v nebo ali se spustil? Kdo je zbral veter v svoje pesti? Kdo je vode omejil v obleko? Kdo je utrdil vse konce zemlje? Kakšno je njegovo ime in kakšno je ime njegovega sina, če lahko poveš?
Ko je izašao na nebo i opet sišao? ko je skupio vjetar u pregršti svoje? ko je svezao vode u plašt svoj? ko je utvrdio sve krajeve zemlji? kako mu je ime? i kako je ime sinu njegovu? znaš li?
5 Vsaka Božja beseda je čista, on je ščit vsem tem, ki svoje trdno upanje polagajo vanj.
Sve su rijeèi Božije èiste; on je štit onima koji se uzdaju u nj.
6 Ne dodajaj njegovim besedam, da te ne graja in bi bil spoznan za lažnivca.
Ništa ne dodaji k rijeèima njegovijem, da te ne ukori i ne naðeš se laža.
7 Dve stvari sem zahteval od tebe, ne odrekaj mi ju, preden umrem:
Za dvoje molim te; nemoj me se oglušiti dok sam živ:
8 ničnost in laži odstrani daleč od mene, ne dajaj mi niti revščine niti bogastev, hrani me s hrano zame primerno,
Taštinu i rijeè lažnu udalji od mene; siromaštva ni bogatstva ne daj mi, hrani me hljebom po obroku mom,
9 da ne bi bil sit in te utajil in rekel: »Kdo je Gospod?« Ali, da ne bi bil reven in kradel in zaman vzel imena svojega Boga.
Da ne bih najedavši se odrekao se tebe i rekao: ko je Gospod? ili osiromašivši da ne bih krao i uzalud uzimao ime Boga svojega.
10 Služabnika ne zatoži njegovemu gospodarju, da te ne bi ta preklel in bi bil ti spoznan [za] krivega.
Ne opadaj sluge gospodaru njegovu, da te ne bi kleo i ti bio kriv.
11 Je rod, ki preklinja svojega očeta in ne blagoslavlja svoje matere.
Ima rod koji psuje oca svojega i ne blagosilja matere svoje.
12 Je rod, ki je čist v svojih lastnih očeh, vendar ni umit pred svojimi umazanostmi.
Ima rod koji misli da je èist, a od svoga kala nije opran.
13 Je rod, oh kako vzvišene so njihove oči! In njihove veke povzdignjene.
Ima rod koji drži visoko oèi svoje, i vjeðe mu se dižu uvis.
14 Je rod, katerih zobje so kakor meči in zobje njihove čeljusti kakor noži, da požro uboge z zemlje in pomoči potrebne izmed ljudi.
Ima rod kojemu su zubi maèevi i kutnjaci noževi, da proždire siromahe sa zemlje i uboge izmeðu ljudi.
15 Pijavka ima dve hčeri, kričeč: »Daj, daj.« So tri stvari, ki niso nikoli nasičene, da, štiri stvari ne rečejo: »Dovolj je «:
Pijavica ima dvije kæeri, koje govore: daj, daj. Ima troje nesito, i èetvrto nikad ne kaže: dosta:
16 grob in jalova maternica; zemlja, ki ni nasičena z vodo; in ogenj, ki ne govori: »Dovolj je.« (Sheol )
Grob, materica jalova, zemlja, koja ne biva sita vode, i oganj, koji ne govori: dosta. (Sheol )
17 Oko, ki zasmehuje svojega očeta in prezira pokoravanje svoji materi, bodo izkljuvali dolinski krokarji in mladi orli ga bodo pojedli.
Oko koje se ruga ocu i neæe da sluša matere, kljuvaæe ga gavrani s potoka i jesti orliæi.
18 Tri stvari so, ki so mi prečudovite, da, štiri, ki jih ne poznam:
Troje mi je èudesno, i èetvrtoga ne razumijem:
19 pot orla na nebu; pot kače na skali; pot ladje na sredini morja; in pot človeka z dekletom.
Put orlov u nebo, put zmijin po stijeni, put laðin posred mora, i put èovjeèiji k djevojci.
20 Podobna je pot zakonolomne ženske; jé in si obriše svoja usta ter reče: »Nobene zlobnosti nisem storila.«
Taki je put kurvin: jede, i ubriše usta, pa veli: nijesam uèinila zla.
21 Zaradi treh stvari je zemlja vznemirjena in zaradi štirih kar ne more prenesti:
Od troga se potresa zemlja, i èetvrtoga ne može podnijeti:
22 zaradi služabnika, kadar kraljuje; in bedaka, kadar je nasičen s hrano;
Od sluge, kad postane car, od bezumnika, kad se najede hljeba,
23 zaradi zoprne ženske, kadar je poročena; in pomočnice, ki je dedinja svoje gospodarice.
Od puštenice, kad se uda, od sluškinje kad naslijedi gospoðu svoju.
24 Štiri stvari so, ki so majhne na zemlji, toda le-te so silno modre:
Èetvoro ima maleno na zemlji, ali mudrije od mudaraca:
25 mravlje niso močno ljudstvo, vendar svojo hrano pripravljajo poleti;
Mravi, koji su slab narod, ali opet pripravljaju u ljeto sebi hranu;
26 kunci so samo slaboten narod, vendar si svoje hiše naredijo v skalah;
Pitomi zeèevi, koji su nejak narod, ali opet u kamenu grade sebi kuæu;
27 leteče kobilice nimajo kralja, pa vendar gredo vse izmed njih s trumami;
Skakavci, koji nemaju cara, ali opet idu svi jatom;
28 pajkovka grabi s svojimi rokami in je v kraljevih palačah.
Pauk, koji rukama radi i u carskim je dvorima.
29 Tri stvari so, ki dobro hodijo, da, štiri so ljubke v hoji:
Troje lijepo koraèa, i èetvrto lijepo hodi:
30 lev, ki je najmočnejši med zvermi in se ne obrača proč zaradi kogarkoli;
Lav, najjaèi izmeðu zvjerova, koji ne uzmièe ni pred kim,
31 hrt; in tudi kozel; in kralj, zoper katerega ni vstaje.
Konj opasan po bedrima ili jarac, i car na koga niko ne ustaje.
32 Če si nespametno storil s povzdigovanjem samega sebe, ali če snuješ zlo, položi svojo roko na svoja usta.
Ako si ludovao ponesavši se ili si zlo mislio, metni ruku na usta.
33 Zagotovo stepanje mleka prinaša maslo in močno stiskanje nosu prinaša kri, tako pospeševanje besa prinaša prepir.
Kad se razbija mlijeko, izlazi maslo; i ko jako nos utire, izgoni krv; tako ko draži na gnjev, zameæe svaðu.