Pregovori 22
1 Dobro ime je bolje izbrati kakor velika bogastva in ljubečo naklonjenost raje kakor srebro in zlato.
Bolje je ime nego veliko bogatstvo, i milost je bolja nego srebro i zlato.
2 Bogati in revni se srečajo skupaj; Gospod je stvarnik njih vseh.
Bogat i siromah sretaju se; obojicu je Gospod stvorio.
3 Razsoden človek sluti zlo in se skrije, toda naivneži gredo dalje in so kaznovani.
Pametan èovjek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaæaju.
4 S ponižnostjo in strahom Gospodovim so bogastva, čast in življenje.
Smjernosti i strahu Gospodnjemu plata je bogatstvo i slava i život.
5 Trnje in zanke so na poti kljubovalnega; kdor varuje svojo dušo, bo daleč od njih.
Trnje i zamke su na putu opakoga; ko èuva dušu svoju, biæe daleko od toga.
6 Vzgajaj otroka na poti, po kateri bi moral iti, in ko je star, z nje ne bo zašel.
Uèi dijete prema putu kojim æe iæi, pa neæe otstupiti od njega ni kad ostari.
7 Bogati vlada nad revnim in dolžnik je služabnik upniku.
Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onomu koji daje.
8 Kdor seje krivičnost, bo žel prazne reči in šiba njegove jeze bo prenehala.
Ko sije bezakonje žeæe muku, i pruta gnjeva njegova nestaæe.
9 Kdor ima radodarno oko, bo blagoslovljen, kajti od svojega kruha daje revnim.
Blago oko biæe blagosloveno, jer daje hljeba svojega ubogomu.
10 Spôdi posmehljivca in spor bo šel ven, da, spor in graja se bosta končala.
Otjeraj potsmjevaèa, i otiæi æe raspra i prestaæe svaða i sramota.
11 Kdor ljubi neoporečnost srca, bo zaradi milosti njegovih ustnic kralj njegov prijatelj.
Ko ljubi èisto srce, i èije su usne ljubazne, njemu je car prijatelj.
12 Gospodove oči varujejo spoznanje in on ruši besede prestopnika.
Oèi Gospodnje èuvaju znanje, a poslove bezakonikove obara.
13 Len človek pravi: »Zunaj je lev, umorjen bom na ulicah.«
Ljenivac govori: lav je napolju; nasred ulice poginuo bih.
14 Usta tujih žensk so globoka jama, kdor je preziran od Gospoda, bo padel vanjo.
Usta su tuðih žena jama duboka; na koga se gnjevi Gospod, onamo æe pasti.
15 Nespametnost je vezana na otrokovo srce, toda svarilna šiba jo bo odgnala daleč od njega.
Bezumlje je privezano djetetu na srce; prut kojim se kara ukloniæe ga od njega.
16 Kdor stiska ubogega, da narastejo njegova bogastva in kdor daje bogatim, bosta zagotovo prišla v potrebo.
Ko èini krivo siromahu da umnoži svoje, i ko daje bogatome, zacijelo æe osiromašiti.
17 Nagni svoje uho in prisluhni besedam modrega in svoje srce usmeri k mojemu spoznanju.
Prigni uho svoje i slušaj rijeèi mudrijeh ljudi, i srce svoje privij k nauci mojoj.
18 Kajti to je prijetna stvar, če jih varuješ znotraj sebe, poleg tega bodo pristojale na tvoje ustnice.
Jer æe ti biti milina ako ih složiš u srce svoje, ako sve budu poreðane na usnama tvojim.
19 Da bo tvoje trdno upanje lahko v Gospodu, sem ti to dal spoznati ta dan, celo tebi.
Da bi ti uzdanje bilo u Gospoda, kazujem ti ovo danas, a ti tako èini.
20 Mar ti nisem napisal odličnih stvari v nasvetih in spoznanju,
Nijesam li ti napisao znamenite stvari za savjete i znanje,
21 da ti lahko dam spoznati zagotovost besed resnice, da boš lahko odgovoril besede resnice tistim, ki so poslani k tebi?
Da bih ti pokazao tvrðu istinitijeh rijeèi da bi mogao istinitijem rijeèima odgovarati onima koji pošlju k tebi?
22 Ne ropaj revnega, ker je reven, niti ne stiskaj prizadetega v velikih vratih.
Ne otimaj siromahu zato što je siromah, i ne zatiri nevoljnoga na vratima.
23 Kajti Gospod bo zagovarjal njihovo pravdo in oplenil duše tistih, ki jih plenijo.
Jer æe Gospod braniti njihovu stvar, i oteæe dušu onima koji njima otimaju.
24 Ne sklepaj prijateljstva z jeznim človekom in z besnim človekom naj ne bi šel,
Ne druži se s èovjekom gnjevljivijem i ne idi sa žestokim,
25 da se ne bi naučil njegovih poti in svoji duši pridobil zanko.
Da se ne bi navikao na putove njegove i metnuo zamke na dušu svoju.
26 Ne bodi nekdo izmed tistih, ki udarijo v roko ali izmed tistih, ki so pôroki za dolgove.
Ne budi od onijeh koji ruku daju, koji se jamèe za dugove.
27 Če nimaš ničesar za plačati, zakaj bi izpod tebe vzel tvojo posteljo?
Ako nemaš èim platiti, zašto da se odnese postelja ispod tebe?
28 Ne odstranjuj starodavnega mejnika, ki so ga postavili tvoji očetje.
Ne pomièi stare meðe, koju su postavili oci tvoji.
29 Vidiš marljivega človeka v svojem poklicu? Stal bo pred kralji, ne bo stal pred navadnimi ljudmi.
Jesi li vidio èovjeka ustaoca na poslu? Taki æe pred carevima stajati, a neæe stajati pred prostacima.
