Pregovori 20
1 Vino je zasmehovalec, močna pijača je huda in kdorkoli je s tem zaveden, ni moder.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Kraljev strah je kakor rjovenje leva; kdorkoli ga draži do jeze, greši zoper svojo lastno dušo.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 Za človeka je čast, da odneha od prepira, toda vsak bedak se bo vmešaval.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Lenuh ne bo oral zaradi razloga mraza, zatorej bo prosil v času žetve in ničesar ne bo imel.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Nasvet v človekovem srcu je podoben globoki vodi, toda razumevajoč človek ga bo izvlekel.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Večina ljudi bo vsakemu razglašala svojo lastno dobroto, toda kdo lahko najde zvestega človeka?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Pravičen človek hodi v svoji neokrnjenosti, njegovi otroci so blagoslovljeni za njim.
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Kralj, ki sedi na sodnem prestolu, s svojimi očmi vse zlo razkropi proč.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Kdo lahko reče: »Svoje srce sem očistil, čist sem pred svojim grehom?«
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 Neenake uteži in neenake mere, oboji so Gospodu podobna ogabnost.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Celo otrok je spoznan po svojih dejanjih, če so njegova dela čista in če so ta pravilna.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Uho, ki sliši in oko, ki vidi, celo oboje je naredil Gospod.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Ne ljubi spanja, da ne bi prišel v revščino, odpri svoje oči in nasičen boš s kruhom.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 » To je ničvredno, to je ničvredno, « pravi kupec, toda ko je odšel svojo pot, potem se baha.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Je zlato in množica rubinov, toda ustnice spoznanja so dragocen dragulj.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Vzemi obleko tistega, ki je pôrok za tujca in vzemi jamstvo od njega za tujo žensko.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Kruh prevare je sladek človeku, toda njegova usta bodo potem napolnjena z gramozom.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Vsak namen je utrjen s posvetovanjem in vojskuješ se z dobrim nasvetom.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Kdor gre naokrog kakor tožljivec, razodeva skrivnosti, zato se ne vmešavaj s tistim, ki laska s svojimi ustnicami.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Kdorkoli preklinja svojega očeta ali svojo mater, bo njegova svetilka ugasnjena v zatemnjeno temo.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 Dediščina je lahko v začetku naglo pridobljena, toda njen konec ne bo blagoslovljen.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Ne reci: »Jaz bom poplačal zlo, « temveč čakaj na Gospoda in rešil te bo.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 Različne uteži so ogabnost Gospodu in varljiva tehtnica ni dobra.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Človekovi opravki so od Gospoda, kako lahko potem človek razume svojo lastno pot?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Zanka je človeku, ki požira to, kar je sveto in da po zaobljubah dela poizvedovanje.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Moder kralj razkropi zlobne in nadnje prinaša kolo.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Človeški duh je Gospodova sveča, ki preiskuje vse notranje dele trebuha.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Usmiljenje in resnica ohranjata kralja in njegov prestol drži pokonci usmiljenje.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 Slava mladeničev je njihova moč, lepota starcev pa je siva glava.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Modrica od rane očiščuje zlo, tako storijo udarci biča notranjim delom trebuha.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
