Pregovori 17
1 Boljši je suh košček in z njim spokojnost, kakor hiša polna klavnih daritev s prepirom.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 Moder služabnik bo imel vladarstvo nad sinom, ki povzroča sramoto in bo imel delež dediščine med brati.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 Talilni lonec je za srebro in talilna peč za zlato, toda Gospod preizkuša srca.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 Zloben storilec daje prednost nepravim ustnicam in lažnivec pazljivo prisluhne nespodobnemu jeziku.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Kdorkoli zasmehuje ubogega, graja njegovega Stvarnika in kdor je ob katastrofah vesel, ne bo nekaznovan.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 Otrok otroci so krona starcem in slava otrok so njihovi očetje.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Odličen govor se ne spodobi bedaku, veliko manj lažnive ustnice princu.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 Darilo je kakor dragocen kamen v očeh tistega, ki ga ima, kamor ga obrača, to uspeva.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Kdor taji prestopek, išče ljubezni, toda kdor ponavlja zadevo, ločuje prave prijatelje.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Opomin bolj prodira v modrega kakor sto udarcev z bičem v bedaka.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Hudoben človek išče samo upor, zato bo zoper njega poslan krut poslanec.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Naj medvedka, oropana svojih mladičev, sreča človeka, raje kakor bedak v svoji neumnosti.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Kdorkoli nagrajuje zlo za dobro, se zlo ne bo ločilo od njegove hiše.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 Začetek prepira je kakor kadar nekdo izpušča vodo, zato prenehaj s sporom, preden se vmešaš vanj.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 Kdor opravičuje zlobnega in kdor obsoja pravičnega, celo oba sta Gospodu ogabnost.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Zakaj je denarna vsota v bedakovi roki, da pridobi modrost, glede na to, da on nima srca za to?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Prijatelj ljubi ob vseh časih in brat je rojen za stisko.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 Človek brez razumevanja udarja v roke in postaja pôrok v prisotnosti svojega prijatelja.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Kdor ljubi prestopek, ta ljubi prepir in kdor povišuje svoja velika vrata, išče uničenje.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 Kdor ima kljubovalno srce, ne najde dobrega in kdor ima sprevržen jezik, pada v vragolijo.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Kdor zaplodi bedaka, to počne v svojo bridkost in oče bedaka nima radosti.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 Veselo srce dela dobro, podobno kot zdravilo, toda zlomljen duh suši kosti.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 Zloben človek iz naročja izvleče darilo, da izkrivlja poti sodbe.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Modrost je pred tistim, ki ima razumevanje, toda oči bedaka so na koncih zemlje.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 Nespameten sin je žalost svojemu očetu in grenkoba njej, ki ga je rodila.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 Tudi kaznovati pravičnega ni dobro niti udariti prince zaradi nepristranskosti.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 Kdor ima spoznanje, prizanaša svojim besedam in razumevajoč človek je iz odličnega duha.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Celo bedak, ko molči, velja kot moder in kdor zapira svoje ustnice, je cenjen kot razumevajoč človek.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
