Pregovori 14
1 Vsaka modra ženska gradi svojo hišo, toda nespametna jo ruši s svojimi rokami.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Kdor hodi v svoji poštenosti, se boji Gospoda, toda kdor je sprevržen na svojih poteh, ga prezira.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 V ustih nespametnih je šiba ponosa, toda ustnice modrih jih bodo varovale.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Kjer ni volov, so jasli čiste, toda mnogo povečanje je z volovsko močjo.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Zvesta priča ne bo lagala, toda kriva priča bo izrekala laži.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Posmehljivec išče modrost, pa je ne najde, toda spoznanje je lahko tistemu, ki razume.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Pojdi izpred prisotnosti nespametnega človeka, kadar v njem ne zaznavaš ustnic spoznanja.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Modrost razsodnega je razumeti svojo pot, toda neumnost bedakov je prevara.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Bedaki se posmehujejo ob grehu, toda med pravičnimi je naklonjenost.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Srce pozna svojo lastno grenkobo in tujec se ne vmešava s svojo radostjo.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Hiša zlobnega bo zrušena, toda šotor iskrenega bo cvetel.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Obstaja pot, ki se zdi človeku prava, toda njen konec so poti smrti.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Celo v smehu je srce žalostno in konec tega veselja je potrtost.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Odpadnik v srcu bo nasičen s svojimi lastnimi potmi, dober človek pa bo zadovoljen sam od sebe.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Naivnež verjame vsaki besedi, toda razsoden človek dobro pazi na svojo hojo.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Moder človek se boji in se oddaljuje od zla, toda bedak besni in je samozavesten.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Kdor je hitro jezen, se vede nespametno, človek zlobnih naklepov pa je osovražen.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Naivneži podedujejo neumnost, toda razsodni so kronani s spoznanjem.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Zlobni se priklanjajo pred dobrimi in zlobni pri velikih vratih pravičnih.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Ubogi je osovražen celo od svojega lastnega soseda, toda bogati ima mnogo prijateljev.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Kdor prezira svojega soseda, greši, toda kdor ima usmiljenje do ubogega, je srečen.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Mar se ne motijo tisti, ki snujejo zlo? Toda usmiljenje in resnica bosta tem, ki snujejo dobro.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 V vsem trudu je korist, toda govorjenje ustnic se nagiba samo k ubožnosti.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Krona modrih so njihova bogastva, toda nespametnost bedakov je neumnost.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Poštena priča osvobaja duše, toda varljiva priča govori laži.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 V strahu Gospodovem je močno zaupanje in njegovi otroci bodo imeli kraj zatočišča.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Strah Gospodov je studenec življenja, da se odide od zank smrti.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 V množici ljudstva je kraljeva čast, toda v pomanjkanju ljudstva je uničenje princa.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Kdor je počasen za bes, ima veliko razumevanja, toda kdor je naglega duha, povišuje neumnost.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Zdravo srce je življenje mesu, toda zavist gniloba kostem.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Kdor zatira ubogega, graja njegovega Stvarnika, toda kdor ga časti, ima usmiljenje do ubogih.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Zlobni je v svoji zlobnosti odpeljan proč, toda pravični ima upanje v svoji smrti.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Modrost počiva v srcu tistega, ki ima razumevanje, toda tisti, ki je v sredi bedakov, je spoznan.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Pravičnost povišuje narod, toda greh je očitek kateremukoli ljudstvu.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Kraljeva naklonjenost je k modremu služabniku, toda njegov bes je zoper tistega, ki povzroča sramoto.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
