< Matej 7 >
1 »Ne sodite, da ne boste sojeni.
“Ne sudite da ne budete suđeni!
2 Kajti s kakršno sodbo vi sodite, boste sojeni in s kakršno mero merite, vam bo ponovno odmerjeno.
Jer sudom kojim sudite bit ćete suđeni. I mjerom kojom mjerite mjerit će vam se.
3 In zakaj gledaš drobec, ki je v očesu tvojega brata, toda ne preudarjaš o brunu, ki je v tvojem lastnem očesu?
Što gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš?
4 Ali kako lahko rečeš svojemu bratu: ›Dovoli mi iz tvojega očesa izvleči drobec, ‹ in glej, bruno je v tvojem lastnem očesu?
Ili kako možeš reći bratu svomu: 'De da ti izvadim trun iz oka', a eto brvna u oku tvom?
5 Ti hinavec, najprej vrzi bruno iz svojega lastnega očesa in tedaj boš razločno videl vreči ven drobec iz očesa svojega brata.
Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga pa ćeš onda dobro vidjeti izvaditi trun iz oka bratova!”
6 Ne dajajte tega, kar je sveto, psom niti ne mečite svojih biserov pred svinje, da jih ne bi pomendrale pod svojimi stopali in se obrnile proti vam in vas raztrgale.
“Ne dajte svetinje psima! Niti svoga biserja bacajte pred svinje da ga ne pogaze nogama pa se okrenu i rastrgaju vas.”
7 Prosite in to vam bo dano; iščite in boste našli; trkajte in se vam bo odprlo,
“Ištite i dat će vam se! Tražite i naći ćete! Kucajte i otvorit će vam se!
8 kajti vsak, kdor prosi, prejema; in kdor išče, najde; in tistemu, ki trka, se bo odprlo.
Doista, tko god ište, prima; i tko traži, nalazi; i onomu koji kuca otvorit će se.
9 Ali kakšen človek je tam izmed vas, če ga njegov sin prosi kruha, ali mu bo dal kamen?
Ta ima li koga među vama da bi svojemu sinu, ako ga zaište kruha, kamen dao?
10 Ali če prosi ribe ali mu bo dal kačo?
Ili ako ribu zaište, zar će mu zmiju dati?
11 Če potem vi, ki ste hudobni, veste kako dajati dobra darila svojim otrokom, kako mnogo bolj bo vaš Oče, ki je v nebesih, dajal dobre stvari tistim, ki ga prosijo?
Ako dakle vi, iako zli, znate dobrim darima darivati djecu svoju, koliko li će više Otac vaš, koji je na nebesima, dobrima obdariti one koji ga zaištu!”
12 Zatorej vse stvari, katerekoli si želite, da bi ljudje storili vam, storite vi njim popolnoma tako, kajti to je postava in preroki.
“Sve, dakle, što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima. To je, doista, Zakon i Proroci.”
13 Vstopite pri ozkih vratih, kajti široka so vrata in prostrana je pot, ki vodi k uničenju in mnogo jih bo tam, ki gredo tja,
“Uđite na uska vrata! Jer široka su vrata i prostran put koji vodi u propast i mnogo ih je koji njime idu.
14 zato ker ozka so vrata in tesna je pot, ki vodi v življenje in tam jih bo malo, ki jo najdejo.
O kako su uska vrata i tijesan put koji vodi u Život i malo ih je koji ga nalaze!”
15 Varujte se lažnih prerokov, ki prihajajo k vam v ovčjih oblačilih, toda navznoter so požrešni volkovi.
“Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčjem odijelu, a iznutra su vuci grabežljivi.
16 Spoznali jih boste po njihovih sadovih. Mar ljudje obirajo grozdje iz trnja ali fige iz osata?
Po njihovim ćete ih plodovima prepoznati. Bere li se s trnja grožđe ili s bodljike smokve?
17 Točno takó vsako dobro drevo prinaša dober sad, toda slabo drevo prinaša hudoben sad.
Tako svako dobro stablo rađa dobrim plodovima, a nevaljalo stablo rađa plodovima zlim.
18 Dobro drevo ne more obroditi hudobnega sadu niti slabo drevo ne more obroditi dobrega sadu.
Ne može dobro stablo donijeti zlih plodova niti nevaljalo stablo dobrih plodova.
19 Vsako drevo, ki ne prinaša dobrega sadu, je posekano in vrženo v ogenj.
Svako stablo koje ne rađa dobrim plodom siječe se i u oganj baca.
20 Zatorej jih boste spoznali po njihovih sadovih.
Dakle: po plodovima ćete ih njihovim prepoznati.”
21 Ne bo vsak, kdor mi pravi: ›Gospod, Gospod, ‹ vstopil v nebeško kraljestvo, temveč kdor izvršuje voljo mojega Očeta, ki je v nebesih.
“Neće u kraljevstvo nebesko ući svaki koji mi govori: 'Gospodine, Gospodine!', nego onaj koji vrši volju Oca mojega, koji je na nebesima.
22 Mnogi mi bodo na tisti dan rekli: ›Gospod, Gospod, ali nismo v tvojem imenu prerokovali in v tvojem imenu izganjali hudičev in v tvojem imenu storili mnogo čudovitih del?‹
Mnogi će me u onaj dan pitati: 'Gospodine, Gospodine! Nismo li mi u tvoje ime prorokovali, u tvoje ime đavle izgonili, u tvoje ime mnoga čudesa činili?'
23 In tedaj jim bom zatrdil: ›Nikoli vas nisem poznal. Odidite od mene, vi, ki počnete krivičnost.‹
Tada ću im kazati: 'Nikad vas nisam poznavao! Nosite se od mene, vi bezakonici!'”
24 Zatorej kdorkoli sliši te moje besede in jih izvršuje, ga bom primerjal z modrim človekom, ki je svojo hišo zgradil na skali;
“Stoga, tko god sluša ove moje riječi i izvršava ih, bit će kao mudar čovjek koji sagradi kuću na stijeni.
25 in padal je dež in prišle so poplave in pihali so vetrovi in udarili na to hišo; in ni padla, kajti bila je utemeljena na skali.
Zapljušti kiša, navale bujice, duhnu vjetrovi i sruče se na tu kuću, ali ona ne pada. Jer - utemeljena je na stijeni.”
26 In vsak, kdor posluša te moje besede in jih ne izvršuje, bo primerjan z nespametnim človekom, ki je svojo hišo zgradil na pesku;
“Naprotiv, tko god sluša ove moje riječi, a ne vrši ih, bit će kao lud čovjek koji sagradi kuću na pijesku.
27 in padal je dež in prišle so poplave in pihali so vetrovi ter udarili na to hišo; in je padla in njen padec je bil velik.«
Zapljušti kiša, navale bujice, duhnu vjetrovi i sruče se na tu kuću i ona se sruši. I bijaše to ruševina velika.”
28 In pripetilo se je, ko je Jezus končal te govore, da je bila množica nad njegovim naukom osupla,
Kad Isus završi ove svoje besjede, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.
29 kajti poučeval jih je kakor nekdo, ki ima oblast in ne tako kakor pisarji.
Ta učio ih kao onaj koji ima vlast, a ne kao njihovi pismoznanci.