Žalostinke 5
1 Spomni se, oh Gospod, kaj je prišlo nad nas. Preudari in poglej našo grajo.
Opomeni se, Gospode, što nas zadesi; pogledaj i vidi sramotu našu.
2 Naša dediščina je obrnjena k tujcem, naše hiše k neznancem.
Našljedstvo naše privali se tuðincima, domovi naši inostrancima.
3 Sirote smo in brez očeta, naše matere so kakor vdove.
Postasmo sirote, bez oca, matere naše kao udovice.
4 Svojo vodo smo pili za denar; naš les nam je prodan.
Svoju vodu pijemo za novce, svoja drva kupujemo.
5 Naši vratovi so pod preganjanjem. Trudimo se, pa nimamo počitka.
Na vratu nam je jaram, i gone nas; umoreni nemamo odmora.
6 Roko smo izročili k Egipčanom in k Asircem, da bi bili nasičeni s kruhom.
Pružamo ruku k Misircima i Asircima, da se nasitimo hljeba.
7 Naši očetje so grešili in jih ni in mi smo nosili njihove krivičnosti.
Oci naši zgriješiše, i nema ih, a mi nosimo bezakonja njihova.
8 Služabniki so vladali nad nami. Nikogar ni, da bi nas osvobodil iz njihove roke.
Robovi nam gospodare, nema nikoga da izbavi iz ruku njihovijeh.
9 Svoj kruh smo prinašali z nevarnostjo za svoja življenja, zaradi meča iz divjine.
Sa strahom za život svoj od maèa u pustinji donosimo sebi hljeb.
10 Naša koža je bila črna kakor peč zaradi strašne lakote.
Koža nam pocrnje kao peæ od ljute gladi.
11 Posiljevali so ženske na Sionu in device v Judovih mestih.
Sramote žene na Sionu i djevojke po gradovima Judinijem.
12 Z njihovo roko so obesili prince. Obrazi starešin niso bili spoštovani.
Knezove vješaju svojim rukama, ne poštuju lica staraèkoga.
13 Zajeli so mladeniče, da meljejo in otroci so padali pod lesom.
Mladiæe uzimaju pod žrvnje, i djeca padaju pod drvima.
14 Starešine so odšli od velikih vrat, mladeniči od svoje glasbe.
Staraca nema više na vratima, ni mladiæa na pjevanju.
15 Veselje našega srca je prenehalo, naš ples je obrnjen v žalovanje.
Nesta radosti srcu našemu, igra naša pretvori se u žalost.
16 Krona je padla iz naše glave. Gorje nam, da smo grešili!
Pade vijenac s glave naše; teško nama, što zgriješismo!
17 Zaradi tega peša naše srce, zaradi teh stvari so zatemnjene naše oči.
Stoga je srce naše žalosno, stoga oèi naše potamnješe,
18 Zaradi gore Sion, ki je zapuščena, lisice hodijo po njej.
Sa gore Siona, što opustje, i lisice idu po njoj.
19 Ti, oh Gospod, ostajaš na veke, tvoj prestol od roda do roda.
Ti, Gospode, ostaješ dovijeka, prijesto tvoj od koljena do koljena.
20 Zakaj nas pozabljaš na veke in nas zapuščaš za tako dolgo?
Zašto hoæeš da nas zaboraviš dovijeka, da nas ostaviš zadugo?
21 Obrni nas k sebi, oh Gospod in mi bomo obrnjeni; obnovi naše dni kakor od davnine.
Obrati nas, Gospode, k sebi, i obratiæemo se; ponovi dane naše kako bijahu prije.
22 Toda popolnoma si nas zavrgel. Zelo si ogorčen zoper nas.
Jer eda li æeš nas sasvijem odbaciti i gnjeviti se na nas veoma?
