Žalostinke 3

1 Jaz sem človek, ki je videl stisko s palico njegovega besa.

Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.

2 Vodil me je in me privedel v temo, toda ne v svetlobo.

Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.

3 Zagotovo je obrnjen zoper mene; svojo roko je obračal zoper mene ves dan.

Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.

4 Postaral je moje meso in mojo kožo, zlomil je moje kosti.

Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.

5 Zidal je zoper mene in me obdal z žolčem in muko.

Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.

6 Postavil me je v temne kraje, kakor tiste, ki so mrtvi od davnine.

Посади ме у таму као умрле одавна.

7 Ogradil me je naokoli, da ne morem priti ven. Mojo verigo je naredil težko.

Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.

8 Tudi ko jokam in vpijem, on ustavlja mojo molitev.

Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.

9 Moje steze je obdal s klesanim kamnom, moje poti je storil sprijene.

Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.

10 Bil mi je kakor medved, ki preži v zasedi in kakor lev na skrivnih krajih.

Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.

11 Moje poti je obrnil vstran in me raztrgal. Naredil me je zapuščenega.

Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.

12 Upognil je svoj lok in me postavil kakor tarčo za puščico.

Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.

13 Puščicam svojega tula je storil, da vstopijo v mojo notranjost.

Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.

14 Bil sem v posmeh vsemu svojemu ljudstvu in ves dan njihova pesem.

Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.

15 Nasičeval me je z grenkobo, opijanjal me je s pelinom.

Насити ме горчином, опоји ме пеленом.

16 Prav tako je moje zobe zlomil z ostrimi kamni, pokril me je s pepelom.

Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.

17 Mojo dušo si odstranil daleč stran od miru. Pozabil sem uspevanje.

Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.

18 Rekel sem: »Moja moč in moje upanje je izginilo od Gospoda,

И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.

19 spominjajoč se moje stiske in moje bede, pelina in žolča.

Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.

20 Moja duša jih ima še vedno v spominu in je ponižana v meni.

Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.

21 To si ponovno kličem v svoj um, zato imam upanje.

Али ово напомињем срцу свом, те се надам:

22 To je od Gospodovih milosti, da nismo použiti, ker njegova sočutja ne odnehajo.

Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.

23 Ta so nova vsako jutro. Velika je tvoja zvestoba.

Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.

24 Gospod je moj delež, pravi moja duša, zato bom upal vanj.

Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.

25 Gospod je dober vsem tistim, ki čakajo nanj; duši, ki ga išče.

Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.

26 Dobro je, da bi človek upal in tiho čakal na Gospodovo rešitev duše.

Добро је мирно чекати спасење Господње.

27 Dobro je za človeka, da nosi jarem v svoji mladosti.

Добро је човеку носити јарам за младости своје.

28 Sedi sam in molči, ker ga je nosil na sebi.

Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.

29 Svoja usta polaga v prah, morda bi bilo lahko še upanje.

Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.

30 Svoje lice daje tistemu, ki ga udarja, napolnjen je z grajo.

Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.

31 Kajti Gospod ne bo zavrgel na veke,

Јер Господ не одбацује за свагда.

32 toda čeprav je povzročil žalost, bo vendar imel sočutje glede na množico svojih usmiljenj.

Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.

33 Kajti on ni voljan prizadeti niti užalostiti človeških otrok.

Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.

34 Da bi pod svojimi stopali zdrobil vse jetnike zemlje,

Кад газе ногама све сужње на земљи,

35 da bi odvrnil človekovo pravico pred obrazom Najvišjega,

Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,

36 da človeka spodkoplje v njegovi pravdi, [tega] Gospod ne odobrava.

Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?

37 Kdo je tisti, ki pravi in se to zgodi, ko Gospod tega ne zapove?

Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?

38 Iz ust Najvišjega ne izhaja zlo in dobro?

Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?

39 Zakaj se živeči človek pritožuje, človek zaradi kaznovanja svojih grehov?

Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?

40 Preiščimo in preizkusimo svoje poti in se ponovno obrnimo h Gospodu.

Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.

41 Vzdignimo svoja srca s svojimi rokami k Bogu v nebesih.

Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.

42 Pregrešili smo se in uprli. Ti nisi oprostil.

Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.

43 Pokril si [nas] s svojo jezo in nas preganjal. Umoril si, nisi se usmilil.

Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.

44 Pokril si se z oblakom, da naša molitev ne bi šla skozi.

Обастро си си се облаком да не продре молитва.

45 Naredil si nas kakor izvržek in zavrnitev v sredi ljudstev.

Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.

46 Vsi naši sovražniki so odprli svoja usta zoper nas.

Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.

47 Strah in zanka sta prišla nad nas, opustošenje in uničenje.

Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.

48 Moje oko teče navzdol z rekami voda, zaradi uničenja hčere mojega ljudstva.

Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.

49 Moje oko se izliva in ne preneha, brez kakršnegakoli predaha,

Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,

50 dokler Gospod ne pogleda dol in ne pogleda iz nebes.

Докле Господ не погледа и не види с неба.

51 Moje oko prizadeva moje srce, zaradi vseh hčera mojega mesta.

Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.

52 Moji sovražniki so me boleče preganjali kakor ptico, brez vzroka.

Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.

53 Moje življenje so odsekali v grajski ječi in name vrgli kamen.

Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.

54 Vode so mi tekle čez glavo; potem sem rekel: »Odsekan sem.«

Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!

55 Klical sem k tvojemu imenu, oh Gospod, iz globine grajske ječe.

Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.

56 Slišal si moj glas. Ne skrivaj svojega ušesa ob mojem dihanju, ob mojem klicu.

Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.

57 Priteguješ me na dan, ko sem klical k tebi. Ti praviš: »Ne boj se.«

Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.

58 Oh Gospod, zagovarjal si pravde moje duše, odkupil si moje življenje.

Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.

59 Oh Gospod, videl si mojo krivico. Ti sodi mojo pravdo.

Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.

60 Videl si vse njihovo maščevanje in vse njihove zamisli zoper mene.

Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.

61 Slišal si njihovo grajo, oh Gospod in vse njihove zamisli zoper mene;

Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,

62 ustnice tistih, ki se vzdigujejo zoper mene in njihovo premišljevanje zoper mene ves dan.

Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.

63 Glej, njihovo usedanje in njihovo vzdigovanje; jaz sem njihova glasba.

Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.

64 Vrni jim povračilo, oh Gospod, glede na delo njihovih rok.

Плати им, Господе, по делима руку њихових.

65 Daj jim bridkost srca, svoje prekletstvo nad njimi.

Подај им упорно срце, проклетство своје.

66 Preganjaj jih in jih uniči v jezi izpod Gospodovih nebes.

Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.