Janez 10
1 »Resnično, resnično, povem vam: ›Kdor v ovčjo stajo ne vstopa pri vratih, temveč se vzpenja po neki drugi poti, ta isti je tat in razbojnik.
“Zaista, zaista, kažem vam: tko god u ovčinjak ne ulazi na vrata, nego negdje drugdje preskače, kradljivac je i razbojnik.
2 Toda kdor vstopa pri vratih, je pastir ovc.
A tko na vrata ulazi, pastir je ovaca.
3 Njemu vratar odpira in ovce slišijo njegov glas in svoje lastne ovce kliče po imenu in jih vodi ven.
Tome vratar otvara i ovce slušaju njegov glas. On ovce svoje zove imenom pa ih izvodi.
4 In ko svoje lastne ovce poganja naprej, gre pred njimi in ovce mu sledijo, kajti njegov glas poznajo.
A kad sve svoje izvede, pred njima ide i ovce idu za njim jer poznaju njegov glas.
5 Tujcu pa ne bodo sledile, temveč bodo bežale pred njim, kajti glasu tujcev ne poznajo.‹«
Za tuđincem, dakako, ne idu, već bježe od njega jer tuđinčeva glasa ne poznaju.”
6 Jezus jim je povedal to prispodobo, toda niso razumeli, kaj bi bile te besede, ki jim jih je govoril.
Isus im kaza tu poredbu, ali oni ne razumješe što im htjede time kazati.
7 Potem jim je Jezus ponovno rekel: »Resnično, resnično, povem vam: ›Jaz sem vrata ovcam.
Stoga im Isus ponovno reče: “Zaista, zaista, kažem vam: ja sam vrata ovcama.
8 Vsi, ki so kadarkoli prišli pred menoj, so tatovi in razbojniki, toda ovce jih niso poslušale.
Svi koji dođoše prije mene, kradljivci su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.
9 Jaz sem vrata; če kdorkoli vstopi noter po meni, bo rešen in bo hodil ven in noter ter najde pašo.
Ja sam vrata. Kroza me tko uđe, spasit će se: i ulazit će i izlaziti i pašu nalaziti.
10 Tat ne prihaja, razen da krade in da ubija ter da uničuje. Jaz sem prišel, da bi lahko imeli življenje in da bi ga lahko imeli bolj obilno.
Kradljivac dolazi samo da ukrade, zakolje i pogubi. Ja dođoh da život imaju, u izobilju da ga imaju.”
11 Jaz sem dobri pastir. Dobri pastir daje svoje življenje za ovce.
“Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce.
12 Toda kdor je najemnik in ni pastir, katerega ovce niso njegova last, vidi prihajati volka in zapusti ovce ter zbeži, volk pa ovce lovi in jih razkropi.
Najamnik - koji nije pastir i nije vlasnik ovaca - kad vidi vuka gdje dolazi, ostavlja ovce i bježi, a vuk ih grabi i razgoni:
13 Najemnik beži, ker je najemnik in ne skrbi za ovce.
najamnik je i nije mu do ovaca.
14 Jaz sem dobri pastir in poznam svoje ovce in moje poznajo mene.
Ja sam pastir dobri i poznajem svoje i mene poznaju moje,
15 Kakor Oče pozna mene, točno tako jaz poznam Očeta in svoje življenje dam za ovce.
kao što mene poznaje Otac i ja poznajem Oca i život svoj polažem za ovce.
16 Imam pa tudi druge ovce, ki niso iz te staje. Tudi te moram privesti in bodo slišale moj glas in bo ena staja in en pastir.
Imam i drugih ovaca, koje nisu iz ovog ovčinjaka. I njih treba da dovedem i glas će moj čuti i bit će jedno stado, jedan pastir.
17 Zato me moj Oče ljubi, ker dam svoje življenje, da ga lahko ponovno prejmem.
Zbog toga me i ljubi Otac što polažem život svoj da ga opet uzmem.
18 Nihče ga ne jemlje od mene, temveč ga dajem sam od sebe. Imam moč, da ga dam in imam moč, da ga ponovno prejmem. To zapoved sem prejel od svojega Očeta.‹«
Nitko mi ga ne oduzima, nego ja ga sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga, vlast imam opet uzeti ga. Tu zapovijed primih od Oca svoga.”
19 Zaradi teh besed je bilo med Judi ponovno nesoglasje.
Među Židovima ponovno nasta podvojenost zbog tih riječi.
20 In mnogi izmed njih so rekli: »Hudiča ima, pa tudi nor je; zakaj ga poslušate?«
Mnogi su od njih govorili: “Zloduha ima pa mahnita! Što ga slušate?”
21 Drugi so rekli: »To niso besede tistega, ki ima hudiča. Ali lahko hudič slepemu odpre oči?«
Drugi su govorili: “Nisu to riječi opsjednuta. Zar zloduh može slijepima oči otvoriti?”
22 V Jeruzalemu pa je bil praznik posvetitve in bila je zima.
Svetkovao se tada u Jeruzalemu Blagdan posvećenja. Bila je zima.
23 In Jezus je hodil v templju po Salomonovem preddverju.
Isus je obilazio Hramom po trijemu Salomonovu.
24 Potem so prišli Judje, ga obkrožili in mu rekli: »Doklej nas boš še pustil, da dvomimo? Če si ti Kristus, nam odkrito povej.«
Okružili ga Židovi i govorili mu: “Dokle ćeš nam dušu držati u neizvjesnosti? Ako si ti Krist, reci nam otvoreno!”
25 Jezus jim je odgovoril: »Povedal sem vam, pa niste verovali. Dela, ki jih delam v imenu svojega Očeta, ta pričujejo o meni.
Isus im odgovori: “Rekoh vam pa ne vjerujete. Djela što ih ja činim u ime Oca svoga - ona svjedoče za mene.
26 Toda vi ne verujete, ker kakor sem vam povedal, niste izmed mojih ovc.
Ali vi ne vjerujete jer niste od mojih ovaca.
27 Moje ovce slišijo moj glas in jaz jih poznam in one mi sledijo,
Ovce moje slušaju glas moj; ja ih poznajem i one idu za mnom.
29 Moj Oče, ki jih je dal meni, je večji od vseh in noben človek jih ne more izpuliti iz roke mojega Očeta.
Otac moj, koji mi ih dade, veći je od svih i nitko ih ne može ugrabiti iz ruke Očeve.
30 Jaz in moj Oče sva eno.«
Ja i Otac jedno smo.”
31 Po tem so Judje ponovno pobrali kamne, da ga kamnajo.
Židovi ponovno pograbiše kamenje da ga kamenuju.
32 Jezus jim je odgovoril: »Mnogo dobrih del sem vam pokazal od svojega Očeta; za katerega izmed teh del me kamnate?«
Isus im odgovori: “Mnoga vam dobra djela Očeva pokazah. Za koje me od tih djela kamenujete?”
33 Judje so mu odgovorili, rekoč: »Ne kamnamo te zaradi dobrega dela; temveč zaradi bogokletja; in zato, ker se ti, ki si človek, sebe delaš Boga.«
Odgovoriše mu Židovi: “Zbog dobra te djela ne kamenujemo, nego zbog hule: što ti - čovjek - sebe Bogom praviš.”
34 Jezus jim je odgovoril: »Ali ni v vaši postavi zapisano: ›Rekel sem: ›Vi ste bogovi?‹‹
Odgovori im Isus: “Nije li pisano u vašem Zakonu: Ja rekoh: bogovi ste!
35 Če pa je imenoval bogove te, ki jim je prišla Božja beseda in pismo ne more biti prekršeno,
Ako bogovima nazva one kojima je riječ Božja upravljena - a Pismo se ne može dokinuti -
36 pravite o njem, ki ga je Oče posvetil in poslal na svet: ›Ti preklinjaš, ‹ ker sem rekel, da sem Božji Sin?
kako onda vi onome kog Otac posveti i posla na svijet možete reći: 'Huliš!' - zbog toga što rekoh: 'Sin sam Božji!'
37 Če ne opravljam del svojega Očeta, mi ne verjemite.
Ako ne činim djela Oca svoga, nemojte mi vjerovati.
38 Toda če jih opravljam, čeprav mi ne verjamete, verjemite delom, da boste lahko spoznali in verovali, da je Oče v meni in jaz v njem.«
Ali ako činim, sve ako meni i ne vjerujete, djelima vjerujte pa uvidite i upoznajte da je Otac u meni i ja u Ocu.”
39 Zato so si ponovno prizadevali, da ga primejo, toda pobegnil je iz njihove roke
Nato ga ponovno nastojahu uhvatiti, ali im on izmaknu iz ruku.
40 in ponovno odšel proč, onstran Jordana, na kraj, kjer je Janez najprej krščeval in tam ostal.
I ode ponovno na onu stranu Jordana - na mjesto gdje je prije Ivan krstio. I osta ondje.
41 In mnogi so krenili k njemu ter rekli: »Janez ni storil nobenega čudeža, toda vse besede, ki jih je Janez govoril o tem človeku, so bile resnične.«
A mnogi dođoše k njemu i rekoše mu: “Ivan doduše ne učini nijednog znamenja, ali se sve obistinilo što je rekao o ovome.”
42 In tam so mnogi verovali vanj.
Mnogi ondje povjerovaše u njega.
