Job 9
1 Potem je Job odgovoril in rekel:
А Јов одговори и рече:
2 »Vem, to je tako res. Toda kako bi človek mogel biti pravičen z Bogom?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Če se hoče pričkati z njim, mu ne more odgovoriti eno od tisočih.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 On je moder v srcu in mogočen v moči; kdo se je utrdil zoper njega in je uspel?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Ki odstranja gore in ne vedo, ki jih prevrača v svoji jezi.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Ki trese zemljo iz njenega kraja in njeni stebri trepetajo.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Ki zapoveduje soncu in ta ne vzhaja in pečati zvezde.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Ki sam razprostira nebo in stopa po valovih morja.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Ki dela Arktur, Orion, Gostosevce in južne sobe.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Ki dela velike stvari neodkrite, da, in čudeže brez števila.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Glej! Hodi poleg mene, jaz pa ga ne vidim; gre tudi naprej, toda jaz ga ne zaznavam.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Glej, odvzema, kdo ga lahko ovira? Kdo mu bo rekel: ›Kaj delaš?‹
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Če Bog ne bo umaknil svoje jeze, se ponosni pomočniki sklonijo pod njim.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 Kako mnogo manj bi mu jaz mogel odgovoriti in izbrati svoje besede, da razpravljam z njim?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Kateremu, čeprav bi bil pravičen, vendar ne bi mogel odgovoriti, temveč bi naredil ponižno prošnjo svojemu sodniku.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Če sem klical in mi je odgovoril, vendar ne bi verjel, da je prisluhnil mojemu glasu.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Kajti lomi me z viharjem in brez razloga množi moje rane.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Ne bo mi pustil, da zajamem sapo, temveč me napolnjuje z grenkobo.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Če govorim o moči, glej, on je močan, če pa o sodbi, kdo mi bo določil čas zagovarjanja?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Če jaz sebe opravičim, me bodo moja lastna usta obsodila. Če rečem: ›Jaz sem popoln, ‹ se bo izkazalo, da sem sprevržen.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Čeprav bi bil popoln, vendar ne bi poznal svoje duše; preziral bi svoje življenje.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 To je ena stvar, zato sem rekel to: ›On uničuje popolnega in zlobnega.‹
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Če nadloga nenadoma ubije, se bo posmehoval ob sojenju nedolžnih.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Zemlja je dana v roko zlobnega. On zakriva obličja njenih sodnikov. Če ne, kje in kdo je on?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Torej moji dnevi so hitrejši kakor tekač. Odletijo proč, ničesar dobrega ne vidijo.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Minili so kakor nagle ladje, kakor orel, ki hiti k plenu.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Če rečem: ›Pozabil bom svojo pritožbo, prenehal bom s svojo potrtostjo in se potolažil, ‹
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 se bojim vseh svojih bridkosti, vem, da me ne boš imel za nedolžnega.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Če sem zloben, zakaj se potem trudim zaman?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Če se umijem s snežnico in svoje roke naredim čiste kot še nikoli,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 me boš vendar pahnil v jarek in moja lastna oblačila me bodo prezirala.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Kajti on ni človek, kakor sem jaz, da bi mu odgovoril in bi skupaj prišla na sodbo.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Niti ni tukaj kakršnegakoli razsodnika med nama, da bi lahko svojo roko položil na naju oba.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Naj svojo palico vzame od mene in naj me njegov strah ne straši.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Potem bi govoril in se ga ne bi bal, toda z menoj ni tako.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
