Job 6
1 Toda Job je odgovoril in rekel:
A Job progovori i reče:
2 »Oh, da bi bila moja žalost temeljito stehtana in moja katastrofa skupaj položena na tehtnico!
“O, kad bi se jad moj izmjeriti mog'o, a nevolje moje stavit' na tezulju!
3 Kajti sedaj bi bila ta težja kakor morski pesek. Zato so moje besede požrte.
Teže one jesu od sveg pijeska morskog, i stoga mi riječi zastraniti znaju.
4 Kajti puščice Vsemogočnega so znotraj mene, njihov strup vpija mojega duha. Strahote od Boga se postrojujejo zoper mene.
Strijele Svesilnoga u mojem su mesu, ljuti otrov njihov ispija mi dušu, Božje se strahote oborile na me.
5 Mar divji osel riga, kadar jé travo? Mar muka vol nad svojo krmo?
TÓa, kraj svježe trave njače li magarac, muče li goveče kraj punih jasala?
6 Mar se lahko to, kar je neokusno, jé brez soli? Ali je sploh kaj okusa v jajčnem beljaku?
Zar hranu bljutavu jedemo bez soli? Zar kakove slasti ima u bjelancu?
7 Stvari, ki se jih moja duša ni hotela dotikati, so kakor moja hrana žalosti.
Al' ono što mi se gadilo dotaći, to mi je sada sva hrana u bolesti.
8 Oh, da bi lahko imel svojo zahtevo in da bi mi Bog zagotovil stvar, po kateri hrepenim!
O, da bi se molba moja uslišala, da mi Bog ispuni ono čem se nadam!
9 Celo da bi to ugajalo Bogu, da me uniči, da bi popustil svojo roko in me odrezal!
O, kada bi me Bog uništiti htio, kada bi mahnuo rukom da me satre!
10 Potem bi vendar imel tolažbo; da, otrdil bi se v bridkosti. Naj mi ne prizanese, kajti nisem prikrival besed Svetega.
Za mene bi prava utjeha to bila, klicati bih mog'o u mukama teškim što se ne protivljah odluci Svetoga.
11 Kaj je moja moč, da bi upal? Kaj je moj konec, da bi podaljšal svoje življenje?
Zar snage imam da mogu čekati? Radi kakve svrhe da ja duže živim?
12 Mar je moja moč moč kamnov? Ali je moje meso iz brona?
Zar je snaga moja k'o snaga kamena, zar je tijelo moje od mjedi liveno?
13 Mar ni moja pomoč v meni? In ali je modrost popolnoma pregnana od mene?
Na što se u sebi osloniti mogu? Zar mi svaka pomoć nije uskraćena?
14 Tistemu, ki peša, naj bi bilo izkazano usmiljenje od njegovega prijatelja, toda on zapušča strah Vsemogočnega.
Tko odbija milost bližnjemu svojemu, prezreo je strah od Boga Svesilnoga.
15 Moji bratje so varljivo postopali kakor potok in kakor tok potokov so prešli,
Kao potok me iznevjeriše braća, kao bujice zimske svoje korito.
16 ki so potemneli zaradi razloga ledu in na katerih je skrit sneg.
Od leda mutne vode im se nadimlju, 'bujaju od snijega što se topit' stao;
17 Kadar se ogrejejo, izginejo. Ko je vroče, so použiti iz svojega kraja.
al u doba sušno naskoro presahnu, od žege ishlape tada iz korita.
18 Steze njihove poti so obrnjene stran; gredo v nič in izginejo.
Karavane zbog njih skreću sa putova, u pustinju zađu i u njoj se gube.
19 Krdela iz Temá so gledala, skupine iz Sabe so čakale nanje.
Karavane temske očima ih traže, putnici iz Šebe nadaju se njima.
20 Zbegani so bili, ker so upali. Prišli so tja in bili osramočeni.
A kad do njih dođu, nađu se u čudu, jer su se u nadi svojoj prevarili.
21 Kajti sedaj ste nič, vidite moje zavračanje in ste prestrašeni.
U ovom ste času i vi meni takvi: vidjeste strahotu pa se preplašiste.
22 Mar sem rekel: ›Prinesite k meni?‹ ali ›Dajte mi nagrado iz svojega imetja?‹
Rekoh li vam možda: 'Darujte mi štogod, poklonite nešto od svojega blaga;
23 ali: ›Osvobodite me pred sovražnikovo roko?‹ ali ›Odkupite med pred roko mogočnega?‹
iz šake dušmanske izbavite mene, oslobodite me silnikova jarma?'
24 Účite me in držal bom svoj jezik in dajte mi razumeti, kje sem se motil.
Vi me poučite, pa ću ušutjeti, u čem je moj prijestup, pokažite meni.
25 Kako prepričljive so prave besede! Toda kaj vaše razpravljanje ošteva?
O, kako su snažne besjede iskrene! Al' kamo to vaši smjeraju prijekori?
26 Mar si domišljate, da grajate besede in govore tistega, ki je obupan, ki so kakor veter?
Mislite li možda prekoriti riječi? TÓa u vjetar ide govor očajnikov!
27 Da, vi nadvladate osirotelega in kopljete jamo za svojega prijatelja.
Nad sirotom kocku zar biste bacali i sa prijateljem trgovali svojim?
28 Zdaj torej bodite zadovoljni. Poglejte name, kajti to vam je očitno, če lažem.
U oči me sada dobro pogledajte, paz'te neću li vam slagati u lice.
29 Vrnite se, prosim vas, naj to ne bo krivičnost. Da, ponovno se vrnite, moja pravičnost je v tem.
Povucite riječ! Kakve li nepravde! Povucite riječ, neporočan ja sam!
30 Mar je na mojem jeziku krivičnost? Ne more moj okus razločevati sprevrženih stvari?
Zar pakosti ima na usnama mojim? Zar nesreću svaku okusio nisam?
