< Job 33 >
1 Zatorej Job, prosim te, prisluhni mojim govorom in prisluhni vsem mojim besedam.
Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2 Glej, sedaj sem odprl svoja usta, moj jezik je spregovoril v mojih ustih.
Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3 Moje besede bodo iz iskrenosti mojega srca in moje ustnice bodo jasno izgovarjale spoznanje.
По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4 Božji Duh me je naredil in dih Vsemogočnega mi je dal življenje.
Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5 Če mi lahko odgovoriš, uredi svoje besede pred menoj. Vstani.
Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6 Glej, jaz sem glede na tvojo željo namesto Boga. Tudi jaz sem oblikovan iz ila.
Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7 Glej, moja strahota te ne bo prestrašila niti ne bo moja roka težka na tebi.
Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8 Zagotovo si govoril v mojem slišanju in slišal sem glas tvojih besed, rekoč:
Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9 ›Čist sem, brez prestopka, nedolžen sem niti v meni ni krivičnosti.
Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10 Glej, zoper mene najde priložnosti, šteje me za svojega sovražnika,
Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11 moja stopala polaga v klade, zaznamuje vse moje steze.‹
Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12 Glej, v tem nisi pravičen. Odgovoril ti bom, da je Bog večji kakor človek.
Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13 Zakaj se prepiraš zoper njega? Kajti on ne daje računa o katerikoli izmed svojih zadev.
Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14 Kajti Bog govori enkrat, da, dvakrat, vendar človek tega na zazna.
Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15 V sanjah in v videnju ponoči, ko na ljudi pade globoko spanje, v dremanjih na postelji.
У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16 Takrat on odpira ljudem ušesa in pečati njihovo poučevanje,
Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17 da bi lahko odvrnil človeka od njegovega namena in pred človekom skril ponos.
Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18 Njegovo dušo zadržuje pred jamo in njegovo življenje pred pogubo z mečem.
Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19 Okaran je tudi z bolečino na svoji postelji in množica njegovih kosti z močno bolečino,
И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20 tako da njegovo življenje prezira kruh in njegova duša okusno hrano.
Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21 Njegovo meso je použito, da ga ni moč videti in njegove kosti, ki jih ni bilo videti, štrlijo ven.
Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22 Da, njegova duša se približuje grobu in njegovo življenje k uničevalcem.
И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23 Če bo z njim poslanec, tolmač, eden med tisočimi, da pokaže človeku njegovo poštenost,
Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24 potem mu je on milostljiv in pravi: ›Osvobodi ga pred pogrezanjem dol k jami. Našel sem odkupnino.‹
Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25 Njegovo meso bo mladostnejše kakor otrokovo. Vrnil se bo k dnem svoje mladosti.
И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26 Molil bo k Bogu in mu bo naklonjen in z radostjo bo videl njegov obraz, kajti človeku bo povrnil njegovo pravičnost.
Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27 On pogleda na ljudi in če kdorkoli reče: ›Grešil sem in izkrivljal to, kar je bilo pravilno, pa mi to ni koristilo,
Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28 bo njegovo dušo osvobodil pred pogrezanjem v jamo in njegovo življenje bo videlo svetlobo.‹
Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29 Glej, vse te stvari Bog pogosto dela s človekom,
Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30 da njegovo dušo privede nazaj iz jame, da bi bil razsvetljen s svetlobo živih.
Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31 Dobro pazi, oh Job, prisluhni mi. Umolkni in jaz bom govoril.
Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32 Če mi imaš karkoli reči, mi odgovori. Govori, kajti želim te opravičiti.
Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33 Če ne, mi prisluhni. Umolkni in učil te bom modrosti.«
Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.