Job 31

1 Sklenil sem zavezo s svojimi očmi. Zakaj naj bi potem mislil na devico?

Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.

2 Kajti kakšen delež od Boga je od zgoraj? In kakšna dediščina od Vsemogočnega od zgoraj?

A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?

3 Mar ni uničenje za zlobne? In posebna kazen za delavce krivičnosti?

TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?

4 Mar on ne vidi mojih poti in šteje vse moje korake?

Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?

5 Če sem hodil z ničnostjo ali če je moje stopalo hitelo k prevari,

Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?

6 naj bom stehtan na pravilni tehtnici, da Bog lahko spozna mojo neokrnjenost.

Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!

7 Če se je moj korak obrnil iz poti in je moje srce hodilo za mojimi očmi in če se je kakršenkoli madež prilepil na moje roke,

Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,

8 potem naj jaz sejem in naj drug jé. Da, naj bo moje potomstvo izkoreninjeno.

neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!

9 Če je bilo moje srce zavedeno z žensko, ali če sem prežal pri vratih svojega soseda,

Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,

10 potem naj moja žena melje drugemu in naj se drugi sklanjajo nadnjo.

neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!

11 Kajti to je grozoten zločin. Da, to je krivičnost, ki naj se kaznuje s sodniki.

Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,

12 Kajti to je ogenj, ki použiva v uničenje in bi izkoreninil ves moj donos.

užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.

13 Če sem preziral zadevo svojega sluga ali svoje dekle, ko so se pričkali z menoj,

Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,

14 kaj bom potem storil, ko se dvigne Bog? In ko on obiskuje, kaj naj mu odgovorim?

što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?

15 Mar ni on, ki me je naredil v maternici, naredil njega? Ali naju ni eden oblikoval v maternici?

Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?

16 Če sem uboge zadržal pred njihovo željo, ali očem vdove storil, da opešajo,

Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?

17 ali sem sam pojedel svoj grižljaj in osiroteli ni jedel od njega

Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?

18 (kajti od moje mladosti je bil vzgajan z menoj kakor z očetom in usmerjal sem jo od maternice svoje matere),

TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!

19 če sem gledal kogarkoli giniti zaradi pomanjkanja obleke ali kateregakoli revnega brez pokrivala,

Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača

20 če me njegova ledja niso blagoslovila in če ni bil ogret z runom moje ovce;

a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?

21 če sem povzdignil svojo roko zoper osirotelega, ko sem videl svojo pomoč v velikih vratih,

Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,

22 potem naj moj laket pade od moje lopatice in moj laket [naj] bo odlomljen od kosti.

nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!

23 Kajti uničenje od Boga mi je bilo strahota in zaradi razloga njegovega visočanstva ne bi mogel zdržati.

Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.

24 Če sem zlato naredil za svoje upanje ali sem čistemu zlatu rekel: › Ti si moje zaupanje, ‹

Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'

25 če sem se veselil, ker je bilo moje premoženje veliko in ker je moja roka veliko pridobila,

Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?

26 če sem pogledal sonce, ko je sijalo ali luno hoditi v sijaju

Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,

27 in je bilo moje srce skrivno premamljeno, oziroma so moja usta poljubila mojo roko?

moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?

28 Tudi to bi bila krivičnost, da bi bil kaznovan od sodnika, kajti jaz bi zanikal Boga, ki je zgoraj.

Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.

29 Če sem se veselil ob uničenju tistega, ki me je sovražil ali sem se povzdignil, ko ga je našlo zlo,

Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,

30 niti svojim ustom nisem dopustil, da grešijo z želenjem prekletstva njegovi duši.

ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?

31 Če možje mojega šotora niso rekli: ›Oh, da bi imeli njegovo meso! Ne moremo biti zadovoljni.‹

Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?

32 Tujec ni prenočeval na ulici, temveč sem svoja vrata odprl popotniku.

Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.

33 Če sem svoje prestopke pokril kakor Adam, s skrivanjem svoje krivičnosti v svojem naročju,

Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu

34 ali sem se bal velike množice, ali me straši zaničevanje družin, da sem molčal in nisem šel izpred vrat?

jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?

35 Oh, da bi me nekdo poslušal! Glej, moja želja je, da bi mi Vsemogočni odgovoril in da bi moj nasprotnik napisal knjigo.

O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,

36 Zagotovo bi to vzel na svojo ramo in si to privezal kot krono.

i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.

37 Prikazal bi mu število mojih korakov. Kakor princ bi šel blizu k njemu.

Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.”

38 Če moja dežela joka zoper mene ali da se njene brazde podobno pritožujejo,

Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;

39 če sem brez denarja pojedel njene sadove ali sem njenim lastnikom povzročil, da izgubijo svoje življenje,

ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,

40 naj osat raste namesto pšenice in smrdljiv plevel namesto ječmena.« Jobove besede so končane.

[40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.