Job 28
1 Zagotovo obstaja žila za srebro in prostor za zlato, kjer ju prečiščujejo.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Železo je vzeto iz zemlje in bron je staljen iz kamna.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 On postavlja konec temi in preiskuje vso popolnost: kamne iz teme in smrtno senco.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Poplava izbruhne ven, proč od prebivalca, celo vode, pozabljene od stopala. Posušene so, odtekle so proč od ljudi.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Glede zemlje, iz nje prihaja kruh, in pod njo je obrnjeno, kakor bi bil ogenj.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Njeni kamni so mesto za safirje in ta ima zlati prah.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Je steza, ki je nobena perjad ne pozna in ki je jastrebovo oko ni videlo.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Levji mladiči je niso pomendrali niti krut lev ni šel mimo nje.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Svojo roko izteguje nad skalo, gore prevrača pri koreninah.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Reke vrezuje med skalami in njegovo oko vidi vsako dragoceno stvar.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Poplave zvezuje pred poplavljanjem in stvar, ki je skrita, prinaša na svetlobo.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Toda kje se bo našla modrost? In kje je kraj razumevanja?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Človek ne ve za njeno vrednost niti je ni najti v deželi živih.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Globina pravi: ›V meni je ni.‹ Morje pravi: ›Ta ni z menoj.‹
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Ni je moč dobiti za zlato niti ne bo srebro odtehtano za njeno vrednost.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Ta ne more biti primerjana z zlatom iz Ofírja, z dragocenim oniksom ali safirjem.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Zlato in kristal ji ne moreta biti enaka in njena zamenjava ne bo za dragocenosti iz čistega zlata.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Nobene omembe ne bo narejene o koralah ali o biserih, kajti cena modrosti je nad rubini.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Topaz iz Etiopije ji ne bo enak niti ne bo ovrednotena s čistim zlatom.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Od kod potem prihaja modrost? In kje je kraj razumnosti?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Videti je, da je skrita pred očmi vseh živih in prikrita pred zračno perjadjo.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Uničenje in smrt pravita: ›O njeni slavi sva slišala s svojimi ušesi.‹
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Bog razume njeno pot in on pozna njen kraj.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Kajti gleda do koncev zemlje in vidi pod celotnim nebom,
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 ko naredi težo za vetrove in vode odmerja z mero.
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Ko je naredil odlok za dež in pot za bliskanje groma,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 potem jo je videl in jo oznanja. Pripravlja jo, da, in razpoznava.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Človeku pa pravi: ›Glej, strah Gospodov, to je modrost; in oditi od zla je razumevanje.‹«
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
