Job 17
1 Moj dih je pokvarjen, moji dnevi so izumrli, zame so pripravljeni grobovi.
Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.
2 Mar niso tukaj z menoj zasmehovalci? Mar moje oko ne vztraja v njihovem izzivanju?
Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.
3 Sedaj se ulezi, postavi me v poroštvo s seboj. Kdo je ta, ki bo udaril roki z menoj?
Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.
4 Kajti njihovo srce si skril pred razumevanjem, zato jih ne boš povišal.
Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.
5 Kdor svojim prijateljem govori prilizovanja, bodo pešale celo oči njegovih otrok.
K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,
6 Naredil me je tudi za tarčo posmeha med ljudstvom in poprej sem bil kakor bobnič.
narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.
7 Tudi moje oko je zatemnjeno zaradi bridkosti in vsi moji udi so kakor senca.
Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.
8 Pošteni možje bodo osupli ob tem in nedolžni se bo razvnel zoper hinavca.
Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;
9 Tudi pravični se bo držal svoje poti, kdor pa ima čiste roke, bo močnejši in močnejši.
neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.
10 Toda kar se tiče vas vseh, ali se vrnete in torej greste, kajti med vami ne morem najti enega modrega moža.
Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!
11 Moji dnevi so minili, moji nameni so zlomljeni, celó misli mojega srca.
Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.
12 Noč spreminjajo v dan, svetloba je kratka zaradi teme.
'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'
A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini. (Sheol h7585)
14 Trohnenju sem rekel: ›Ti si moj oče, ‹ ličinki: › Ti si moja mati in moja sestra.‹
Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'
15 Kje je sedaj moje upanje? Glede mojega upanja, kdo ga bo videl?
Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?
