Job 14
1 Človek, ki je rojen iz ženske, je malo-dneven in poln težav,
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 poganja kakor cvet in je odtrgan, odleti tudi kakor senca in ne nadaljuje.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Mar odpiraš svoje oči nad takšnim in me s seboj vodiš na sodbo?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Kdo lahko privede čisto stvar iz nečiste? Niti en.
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Ker so njegovi dnevi določeni, je število njegovih mesecev s teboj; ti si določil njegove meje, ki jih ne more prestopiti.
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Obrni se od njega, da lahko počiva, dokler svojega dneva ne bo dovršil kakor najemnik.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 Kajti upanje je za drevo, če je posekano, da bo ponovno pognalo in da njegove nežne veje ne bodo odnehale.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Čeprav se njegova korenina v zemlji postara in njegov štor umre v zemlji,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 vendar preko vonja vode vzbrsti in požene veje kakor rastlina.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Toda človek umre in obleži. Da, človek izroči duha in kje je?
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Kakor vode izhlapevajo iz morja in se poplava izsušuje in posuši,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 tako se človek uleže in ne vstane. Dokler ne bo več neba, se ne bodo prebudili niti ne bodo dvignjeni iz svojega spanja.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 Oh, da bi me hotel skriti v grob, da bi me varoval na skrivnem, dokler tvoj bes ne mine, da bi mi določil določeni čas in me spomnil! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 Če človek umre, mar bo ponovno živel? Vse dni svojega določenega časa bom čakal, dokler ne pride moja sprememba.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Klical boš in jaz ti bom odgovoril; imel boš željo po delu svojih rok.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Kajti sedaj šteješ moje korake. Mar ne paziš nad mojim grehom?
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 Moj prestopek je zapečaten v mošnji in ti zašiješ mojo krivičnost.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 Zagotovo padajoča gora pride v nič in skala je odstranjena iz svojega kraja.
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 Vode brusijo kamne. Ti izpiraš stvari, ki rastejo ven iz zemeljskega prahu in ti uničuješ upanje človeka.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Na veke prevladuješ zoper njega in on premine. Spreminjaš njegovo obličje in ga pošiljaš proč.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 Njegovi sinovi so prišli v čast in on tega ne ve. Ponižani so, toda tega ne zaznava o njih.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Toda njegovo meso na njem bo imelo bolečino in njegova duša znotraj njega bo žalovala.«
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
