Job 13
1 Glej, moje oko je vse to videlo, moje uho je to slišalo in razumelo.
Očima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim čuh i razumjeh.
2 Kar veste vi, isto vem tudi jaz. Nisem slabši od vas.
Sve što vi znate znadem to i ja, ni u čemu od vas gori nisam.
3 Zagotovo bi govoril Vsemogočnemu in želim si, da bi razpravljal z Bogom.
Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti.
4 Toda vi ste ponarejevalci laži, vi vsi ste zdravniki brez vrednosti.
Jer, kovači laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni liječnici!
5 Oh, da bi vsi skupaj molčali! To bi bila vaša modrost.
Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali!
6 Poslušajte torej moje zagovarjanje in prisluhnite prošnjam mojih ustnic.
Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana počujte.
7 Mar boste zlobno govorili za Boga? In varljivo govorili zanj?
Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega riječi te prijevarne?
8 Mar boste sprejeli njegovo osebo? Mar se boste potegovali za Boga?
Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici?
9 Ali je dobro, da bi vas on preiskal? Ali kakor en človek zasmehuje drugega ali tako vi zasmehujete njega?
Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o čovjeka?
10 Zagotovo vas bo grajal, če naskrivaj sprejemate osebe.
Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti.
11 Mar vas ne bo njegova odličnost prestrašila? In njegova groza padla na vas?
Zar vas veličanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada?
12 Vaši spomini so podobni pepelu, vaša telesa ilovnatim telesom.
Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata.
13 Molčite, pustite me samega, da lahko govorim in naj pride name kar hoče.
Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snađe što mu drago.
14 Čemu jemljem svoje meso v svoje zobe in svoje življenje polagam v svojo roko?
Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašćujem?
15 Čeprav me ubije, bom jaz vendar zaupal vanj; toda svoje lastne poti bom ohranil pred njim.
On me ubit' može: nade druge nemam već da pred njim svoje držanje opravdam.
16 On bo tudi rešitev moje duše, kajti hinavec ne bo prišel predenj.
I to je već zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti.
17 Marljivo prisluhnite mojemu govoru in moji izjavi s svojimi ušesi.
Pažljivo mi riječi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda.
18 Glejte torej, zapovedal sem svojo stvar; vem, da bom opravičen.
Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren.
19 Kdo je tisti, ki se bo pravdal z menoj? Kajti sedaj, če zadržim svoj jezik, bom izročil duha.
Tko se sa mnom hoće parničiti? - Umuknut ću potom te izdahnut'.
20 Samo ne storite mi dveh stvari, potem se ne bom skril pred teboj.
Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam:
21 Umakni svojo roko daleč od mene in naj me tvoja groza ne stori prestrašenega.
digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me.
22 Potem kliči in jaz ti bom odgovoril. Ali naj jaz govorim in ti mi odgovori.
Tada me pitaj, a ja ću odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš.
23 Kako številne so moje krivičnosti in grehi? Naredi mi, da spoznam svoj prestopek in svoj greh.
Koliko počinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu.
24 Zakaj skrivaš svoj obraz in me šteješ za svojega sovražnika?
Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja?
25 Hočeš zlomiti list, gnan sem ter tja? Hočeš zasledovati suho strnišče?
Zašto strahom mučiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamčicu?
26 Kajti zoper mene pišeš grenke stvari in me delaš, da posedujem krivičnosti svoje mladosti.
O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti,
27 Moja stopala polagaš v klade in ozko gledaš na vse moje steze. Odtis postavljaš na pete mojih stopal.
koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ!
28 In on, kakor razpadajoča stvar, požira kakor obleko, ki je pojedena od molja.
Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!
