Job 12
1 Job je odgovoril in rekel:
Job progovori i reče:
2 »Brez dvoma ste vi samo ljudje in modrost bo umrla z vami.
“Uistinu, vi ste cvijet naroda, sa vama će izumrijeti mudrost.
3 Toda jaz imam razumevanje prav tako kakor vi. Nisem slabši od vas. Da, kdo ne pozna takšnih stvari, kakor so te?
Al' i ja znam k'o i vi misliti, ni u čemu od vas gori nisam: tko za stvari takve ne bi znao?
4 Jaz sem kakor nekdo, zasmehovan od svojega bližnjega, ki kliče k Bogu in ta mu odgovarja. Pravičen človek je zasmehovan do norčevanja.
Prijateljima sam svojim ja na podsmijeh što zazivam Boga da mi odgovori! Na podsmijeh ja sam - pravednik neporočan!
5 Kdor je pripravljen, da zdrsne s svojimi stopali, je kakor svetilka, prezirana v mislih tistega, ki je ohol.
Prezirat' je nesretnika - sretni misle, udariti treba onog što posrće!
6 Šotori roparjev uspevajo in tisti, ki izzivajo Boga, so varni; v katerih roko Bog obilno prinaša.
Dotle su na miru šatori pljačkaša, izazivači Boga žive bezbrižno kao da Boga u šaci svojoj drže!
7 Toda vprašaj sedaj živali in te bodo poučile in perjad neba in ti bodo povedale.
Ali pitaj zvijeri, i poučit će te; ptice nebeske pitaj, i razjasnit će ti.
8 Ali govori zemlji in te bo poučila in morske ribe ti bodo oznanile.
Gušteri zemlje to će ti protumačit', ribe u moru ispripovjedit će ti.
9 Kdo v vsem tem ne spoznava, da je to naredila Gospodova roka?
Od stvorenja sviju, koje ne bi znalo da je sve to Božja ruka učinila?!
10 V čigar roki je duša vsake žive stvari in dih vsega človeštva.
U ruci mu leži život svakog bića i dah životvorni svakog ljudskog tijela.
11 Mar uho ne preizkuša besed? In usta ne okusijo njegove hrane?
Zar uhom mi ne sudimo besjedu k'o što kušamo nepcem okus jela?
12 S starcem je modrost, in v dolžini dni razumnost.
Sjedine mudrost donose čovjeku, a s vijekom dugim umnost mu dolazi.
13 Z njim je modrost in moč, on ima nasvet in razumevanje.
Ali u Njemu mudrost je i snaga, u Njemu savjet je i sva razumnost.
14 Glej, on poruši in to ne more biti ponovno zgrajeno. On zapre človeka in ne more biti odpiranja.
Što razgradi, sagradit neće nitko, kog zatvori, nitko ne oslobađa.
15 Glej, on zadržuje vode in se posušijo. On jih prav tako pošilja ven in razrijejo zemljo.
Ustavi li vodu, suša nastaje; pusti li je, svu zemlju ispremetne.
16 Z njim je moč in modrost; prevarani in slepar sta njegova.
Jer u njemu je snaga i sva mudrost, njegov je prevareni i varalica.
17 Svetovalce odvede oplenjene in sodnike dela bedake.
On savjetnike lišava razbora, suce pametne udara bezumljem.
18 Kraljem razvezuje vez in njihova ledja opasuje s pasom.
On otpasuje pojas kraljevima i užetom im vezuje bokove.
19 Prince odvede oplenjene in podira močne.
On bosonoge tjera svećenike i mogućnike sa vlasti obara.
20 Odstranja govor zanesljivih in odvzema razumnost ostarelih.
On diže riječ iz usta rječitima i starcima pravo rasuđivanje.
21 Na prince izliva zaničevanje in slabi moč močnih.
On sasiplje prezir po plemićima i junacima bedra raspasuje.
22 Odkriva globoke stvari teme in na svetlobo prinaša smrtno senco.
On dubinama razotkriva tmine i sjenu smrtnu na svjetlo izvodi.
23 Povečuje narode in jih uničuje. Razširja narode in jih ponovno vodi v suženjstvo.
On diže narod pa ga uništava, umnoži ga a potom iskorijeni.
24 Odvzema srce vodjem ljudstva zemlje in jim povzroča, da tavajo v divjini, kjer ni poti.
On zaluđuje vladare naroda te po bespuću lutaju pustinjskom
25 Tipajo v temi brez svetlobe in on jim povzroča, da se opotekajo kakor pijan človek.
i pipaju u tmini bez svjetlosti glavinjajući poput pijanaca.
