Job 11
1 Potem je odgovoril Cofár Naámčan in rekel:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 »Mar ne bo množica besed odgovorjena? Mar naj bo mož, poln govora, opravičen?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Mar naj tvoje laži naredijo možem, da molčijo? In ko zasmehuješ, ali te noben človek ne bo osramotil?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Kajti rekel si: ›Moj nauk je čist in jaz sem čist v tvojih očeh.‹
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Toda oh, da bi Bog spregovoril in zoper tebe odprl svoje ustnice
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 in da bi ti pokazal skrivnosti modrosti, da so dvojne temu kar je! Vedi torej, da Bog od tebe terja manj, kakor zasluži tvoja krivičnost.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Mar lahko z iskanjem najdeš Boga? Mar lahko do popolnosti spoznaš Vsemogočnega?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 To je tako visoko kakor nebo. Kaj lahko storiš? Globlje kakor pekel. Kaj lahko spoznaš? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Njegova mera je daljša kakor zemlja in širša kakor morje.
Дуже од земље, шире од мора.
10 Če odseka in zapre, ali zbere skupaj, kdo ga potem lahko ovira?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Kajti pozna praznoglave ljudi. Tudi zlobnost vidi. Mar ne bo potem tega preudaril?
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Kajti praznoglav človek bi bil moder, čeprav bi bil človek rojen kakor žrebe divjega osla.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Če pripraviš svoje srce in svoje roke iztegneš k njemu,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 če je krivičnost v tvoji roki, jo odloži daleč proč in naj zlobnost ne prebiva v tvojih šotorih.
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Kajti potem boš povzdignil svoj obraz brez madeža. Da, neomajen boš in se ne boš bal,
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 ker boš pozabil svojo bedo in se je boš spominjal kakor vode, ki tečejo mimo,
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 in tvoja starost bo jasnejša kakor opoldan; svetil boš naprej, ti boš kakor jutro.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Ti boš varen, ker je upanje. Da, kopal boš okoli sebe in svoj počitek si boš vzel v varnosti.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Tudi ulegel se boš in nihče te ne bo strašil. Da, mnogi te bodo obžalovali.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Toda oči zlobnih bodo odpovedale in ne bodo pobegnili in njihovo upanje bo kakor izročitev duha.«
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
