1 Mojzes 8
1 Bog se je spomnil Noeta in vsake žive stvari in vse živine, ki je bila z njim v ladji in Bog je naredil veter, da je šel prek zemlje in vode so se znižale.
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2 Tudi studenci globin in okna neba so bili ustavljeni in dež z neba je bil zadržan.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 Vode so se nenehno vračale iznad zemlje in po koncu sto petdesetih dni so bile vode znižane.
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4 Ladja je obstala v sedmem mesecu, na sedemnajsti dan meseca, na gorah Araráta.
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5 In vode so nenehno upadale do desetega meseca. V desetem mesecu, na prvi dan meseca, so bili vidni vrhovi gora.
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6 Ob koncu štiridesetih dni se je pripetilo, da je Noe odprl okno ladje, ki jo je naredil
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7 in izpustil krokarja, ki je letal sem ter tja, dokler se vode iznad zemlje niso posušile.
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 Od sebe je izpustil tudi golobico, da vidi, če so se vode znižale iznad obličja tal,
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9 toda golobica ni našla počitka za podnožje svojega stopala in se je vrnila k njemu v ladjo, kajti vode so bile na obličju celotne zemlje. Potem je iztegnil svojo roko in jo prijel ter potegnil k sebi v ladjo.
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 Okleval pa je še drugih sedem dni in golobico ponovno izpustil iz ladje.
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 Golobica je zvečer priletela k njemu, in glej, v njenem kljunu je bil odtrgan oljčni list. Tako je Noe spoznal, da so bile vode iznad zemlje znižane.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 Okleval je še drugih sedem dni in izpustil golobico, ki se ni več ponovno vrnila k njemu.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 Pripetilo se je v šeststoprvem letu, v prvem mesecu, prvi dan meseca, [da] so se vode iznad zemlje posušile. Noe je odstranil pokrivalo ladje ter pogledal in glej, obličje tal je bilo suho.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14 V drugem mesecu, na sedemindvajseti dan meseca, je bila zemlja suha.
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15 Bog je spregovoril Noetu, rekoč:
Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 »Pojdi iz ladje ti in tvoja žena in tvoji sinovi in žene tvojih sinov s teboj.
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 S seboj privedi vsako živo stvar, ki je s teboj od vsega mesa, tako od perjadi kakor od živine in od vsake plazeče stvari, ki se plazi na zemlji, da se bodo na zemlji lahko obilno plodili in bodo rodovitni in se množili na zemlji.«
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 Noe se je izkrcal in njegovi sinovi in njegova žena in žene njegovih sinov z njim.
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19 Vsaka žival, vsaka plazeča stvar in vsaka perjad in karkoli se plazi na zemlji, po svojih vrstah, so se izkrcali iz ladje.
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20 Noe je zgradil oltar Gospodu in vzel od vsake čiste živali in od vsake čiste perjadi ter na oltarju daroval žgalne daritve.
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 Gospod je zavohal prijeten vonj in Gospod je v svojem srcu rekel: »Zaradi človeka tal ne bom več ponovno preklel, kajti zamisel človekovega srca je zla od njegove mladosti niti ne bom več ponovno udaril vsake žive stvari, kakor sem storil.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22 Dokler ostaja zemlja, čas setve in žetve in mraz in vročina in poletje in zima in dan in noč ne bodo prenehali.«
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
A Dove is Sent Forth from the Ark
