1 Mojzes 8
1 Bog se je spomnil Noeta in vsake žive stvari in vse živine, ki je bila z njim v ladji in Bog je naredil veter, da je šel prek zemlje in vode so se znižale.
Onda se Bog sjeti Noe, svih zvijeri i sve stoke što bijaše s njim u korablji, pa pokrenu vjetar nad zemljom da uzbije vodu.
2 Tudi studenci globin in okna neba so bili ustavljeni in dež z neba je bil zadržan.
Zatvoriše se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dažd s neba prestade.
3 Vode so se nenehno vračale iznad zemlje in po koncu sto petdesetih dni so bile vode znižane.
Polako se povlačile vode sa zemlje. Nakon stotinu pedeset dana vode su jenjale,
4 Ladja je obstala v sedmem mesecu, na sedemnajsti dan meseca, na gorah Araráta.
a sedmoga mjeseca, sedamnaestog dana u mjesecu korablja se zaustavi na brdima Ararata.
5 In vode so nenehno upadale do desetega meseca. V desetem mesecu, na prvi dan meseca, so bili vidni vrhovi gora.
Vode su neprestano opadale do desetog mjeseca, a prvoga dana desetog mjeseca pokažu se brdski vrhunci.
6 Ob koncu štiridesetih dni se je pripetilo, da je Noe odprl okno ladje, ki jo je naredil
Kad je izminulo četrdeset dana, Noa otvori prozor što ga je načinio na korablji;
7 in izpustil krokarja, ki je letal sem ter tja, dokler se vode iznad zemlje niso posušile.
ispusti gavrana, a gavran svejednako odlijetaše i dolijetaše dok se vode sa zemlje nisu isušile.
8 Od sebe je izpustil tudi golobico, da vidi, če so se vode znižale iznad obličja tal,
Zatim ispusti golubicu da vidi je li voda nestala sa zemlje.
9 toda golobica ni našla počitka za podnožje svojega stopala in se je vrnila k njemu v ladjo, kajti vode so bile na obličju celotne zemlje. Potem je iztegnil svojo roko in jo prijel ter potegnil k sebi v ladjo.
Ali golubica ne nađe uporišta nogama te se vrati k njemu u korablju, jer voda još pokrivaše svu površinu; on pruži ruku, uhvati golubicu te je unese k sebi u korablju.
10 Okleval pa je še drugih sedem dni in golobico ponovno izpustil iz ladje.
Počeka još sedam dana pa opet pusti golubicu iz korablje.
11 Golobica je zvečer priletela k njemu, in glej, v njenem kljunu je bil odtrgan oljčni list. Tako je Noe spoznal, da so bile vode iznad zemlje znižane.
Prema večeri golubica se vrati k njemu, i gle! u kljunu joj svjež maslinov list; tako je Noa doznao da su opale vode sa zemlje.
12 Okleval je še drugih sedem dni in izpustil golobico, ki se ni več ponovno vrnila k njemu.
Još počeka sedam dana pa opet pusti golubicu: više mu se nije vratila.
13 Pripetilo se je v šeststoprvem letu, v prvem mesecu, prvi dan meseca, [da] so se vode iznad zemlje posušile. Noe je odstranil pokrivalo ladje ter pogledal in glej, obličje tal je bilo suho.
Šest stotina prve godine Noina života, prvoga mjeseca, prvog dana u mjesecu uzmakoše vode sa zemlje. Noa skine pokrov s korablje i pogleda: površina okopnjela.
14 V drugem mesecu, na sedemindvajseti dan meseca, je bila zemlja suha.
A drugoga mjeseca, sedamnaestog dana u mjesecu, zemlja bijaše suha.
15 Bog je spregovoril Noetu, rekoč:
Tada Bog reče Noi:
16 »Pojdi iz ladje ti in tvoja žena in tvoji sinovi in žene tvojih sinov s teboj.
“Iziđi iz korablje, ti, tvoja žena, tvoji sinovi i žene tvojih sinova s tobom.
17 S seboj privedi vsako živo stvar, ki je s teboj od vsega mesa, tako od perjadi kakor od živine in od vsake plazeče stvari, ki se plazi na zemlji, da se bodo na zemlji lahko obilno plodili in bodo rodovitni in se množili na zemlji.«
Sa sobom izvedi sva živa bića, sva stvorenja što su s tobom: ptice, stoku i sve gmizavce što zemljom puze; neka zemljom vrve, plode se i na zemlji množe!”
18 Noe se je izkrcal in njegovi sinovi in njegova žena in žene njegovih sinov z njim.
I Noa iziđe, a s njime sinovi njegovi, žena njegova i žene sinova njegovih.
19 Vsaka žival, vsaka plazeča stvar in vsaka perjad in karkoli se plazi na zemlji, po svojih vrstah, so se izkrcali iz ladje.
Sve životinje, svi gmizavci, sve ptice - svi stvorovi što se zemljom miču - iziđu iz korablje, vrsta za vrstom.
20 Noe je zgradil oltar Gospodu in vzel od vsake čiste živali in od vsake čiste perjadi ter na oltarju daroval žgalne daritve.
I podiže Noa žrtvenik Jahvi; uze od svih čistih životinja i od svih čistih ptica i prinese na žrtveniku žrtve paljenice.
21 Gospod je zavohal prijeten vonj in Gospod je v svojem srcu rekel: »Zaradi človeka tal ne bom več ponovno preklel, kajti zamisel človekovega srca je zla od njegove mladosti niti ne bom več ponovno udaril vsake žive stvari, kakor sem storil.
Jahve omirisa miris ugodni pa reče u sebi: “Nikad više neću zemlju u propast strovaliti zbog čovjeka, tÓa čovječje su misli opake od njegova početka; niti ću ikad više uništiti sva živa stvorenja, kako sam učinio.
22 Dokler ostaja zemlja, čas setve in žetve in mraz in vročina in poletje in zima in dan in noč ne bodo prenehali.«
Sve dok zemlje bude, sjetve, žetve, studeni, vrućine, ljeta, zime, dani, noći nikada prestati neće.”
A Dove is Sent Forth from the Ark
