Псалтирь 79
1 Боже, приидоша языцы в достояние Твое, оскверниша храм святый Твой,
Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2 положиша Иерусалим яко овощное хранилище: положиша трупия раб Твоих брашно птицам небесным, плоти преподобных Твоих зверем земным:
Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3 пролияша кровь их яко воду окрест Иерусалима, и не бе погребаяй.
Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4 Быхом поношение соседом нашым, подражнение и поругание сущым окрест нас.
Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5 Доколе, Господи, прогневаешися до конца? Разжжется яко огнь рвение Твое?
Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6 Пролий гнев Твой на языки незнающыя Тебе, и на царствия, яже имене Твоего не призваша:
Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7 яко поядоша Иакова, и место его опустошиша.
Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8 Не помяни наших беззаконий первых: скоро да предварят ны щедроты Твоя, Господи, яко обнищахом зело.
Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9 Помози нам, Боже, Спасителю наш, славы ради имене Твоего: Господи, избави ны и очести грехи нашя имене ради Твоего.
Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10 Да не когда рекут языцы: где есть Бог их? И да увестся во языцех пред очима нашима отмщение крове раб Твоих пролитыя.
Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11 Да внидет пред Тя воздыхание окованных: по величию мышцы Твоея снабди сыны умерщвленных.
Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12 Воздаждь соседом нашым седмерицею в недро их поношение их, имже поносиша Тя, Господи.
Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13 Мы же людие Твои и овцы пажити Твоея исповемыся Тебе, Боже, во век, в род и род возвестим хвалу Твою.
А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
