Псалтирь 55
1 В конец, в песнех разума, Асафу, псалом. Внуши, Боже, молитву мою и не презри моления моего:
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 вонми ми и услыши мя: возскорбех печалию моею, и смятохся
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 от гласа вражия и от стужения грешнича: яко уклониша на мя беззаконие и во гневе враждоваху ми.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Сердце мое смятеся во мне, и боязнь смерти нападе на мя:
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 страх и трепет прииде на мя, и покры мя тма.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 И рех: кто даст ми криле яко голубине? И полещу, и почию.
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Се, удалихся бегая и водворихся в пустыни.
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Чаях Бога спасающаго мя от малодушия и от бури.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Потопи, Господи, и раздели языки их: яко видех беззаконие и пререкание во граде.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Днем и нощию обыдет и по стенам его: беззаконие и труд посреде его, и неправда:
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 и не оскуде от стогн его лихва и лесть.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Яко аще бы враг поносил ми, претерпел бых убо: и аще бы ненавидяй мя на мя велеречевал, укрылбыхся от него.
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Ты же, человече равнодушне, владыко мой и знаемый мой,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 иже купно наслаждался еси со мною брашен: в дому Божии ходихом единомышлением.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Да приидет же смерть на ня, и да снидут во ад живи: яко лукавство в жилищих их, посреде их. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Аз к Богу воззвах, и Господь услыша мя.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Вечер и заутра и полудне повем и возвещу, и услышит глас мой.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Избавит миром душу мою от приближающихся мне: яко во мнозе бяху со мною.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Услышит Бог, и смирит я сый прежде век: несть бо им изменения, яко не убояшася Бога.
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 Простре руку свою на воздаяние: оскверниша завет Его.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 Разделишася от гнева лица Его, и приближишася сердца их: умякнуша словеса их паче елеа, и та суть стрелы.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Возверзи на Господа печаль твою, и Той тя препитает: не даст в век молвы праведнику.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Ты же, Боже, низведеши их в студенец истления: мужие кровей и льсти не преполовят дний своих. Аз же, Господи, уповаю на Тя.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
