Псалтирь 106
1 Исповедайтеся Господеви, яко благ, яко в век милость Его.
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 Кто возглаголет силы Господни, слышаны сотворит вся хвалы Его?
Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3 Блажени хранящии суд и творящии правду во всякое время.
Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4 Помяни нас, Господи, во благоволении людий Твоих, посети нас спасением Твоим,
Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5 видети во благости избранныя Твоя, возвеселитися в веселии языка Твоего, хвалитися с достоянием Твоим.
Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6 Согрешихом со отцы нашими, беззаконновахом, неправдовахом:
Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7 отцы наши во Египте не разумеша чудес Твоих, ни помянуша множества милости Твоея: и преогорчиша восходяще в Чермное море.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8 И спасе их имене Своего ради, сказати силу Свою:
Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9 и запрети Чермному морю, и изсяче: и настави я в бездне яко в пустыни.
Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10 И спасе я из руки ненавидящих и избави я из руки врагов.
И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11 Покры вода стужающыя им: ни един от них избысть.
Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 И вероваша словеси Его и воспеша хвалу Его.
Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13 Ускориша, забыша дела Его, не стерпеша совета Его:
Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14 и похотеша желанию в пустыни и искусиша Бога в безводней.
Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15 И даде им прошение их, посла сытость в душы их.
Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16 И прогневаша Моисеа в стану, Аарона святаго Господня.
Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17 Отверзеся земля и пожре Дафана и покры на сонмищи Авирона:
Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18 и разжжеся огнь в сонме их, пламень попали грешники.
И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19 И сотвориша телца в Хориве и поклонишася истуканному:
Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20 и измениша славу Его в подобие телца ядущаго траву.
Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21 И забыша Бога спасающаго их, сотворшаго велия во Египте,
Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22 чудеса в земли Хамове, страшная в мори Чермнем.
Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23 И рече потребити их, аще не бы Моисей избранный Его стал в сокрушении пред Ним, возвратити ярость Его, да не погубит их.
И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24 И уничижиша землю желанную, не яша веры словеси Его:
После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25 и поропташа в селениих своих, не услышаша гласа Господня.
Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26 И воздвиже руку Свою на ня, низложити я в пустыни,
И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 и низложити семя их во языцех, и расточити я в страны.
Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28 И причастишася Веельфегору и снедоша жертвы мертвых:
И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29 и раздражиша Его в начинаниих своих, и умножися в них падение.
И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 И ста Финеес и умилостиви, и преста сечь:
И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31 и вменися ему в правду, в род и род до века.
И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32 И прогневаша Его на воде Пререкания, и озлоблен бысть Моисей их ради:
И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33 яко преогорчиша дух его и разнствова устнама своима.
Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34 Не потребиша языки, яже рече Господь им.
Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35 И смесишася во языцех и навыкоша делом их:
Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36 и поработаша истуканным их, и бысть им в соблазн.
Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37 И пожроша сыны своя и дщери своя бесовом,
Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38 и пролияша кровь неповинную, кровь сынов своих и дщерей, яже пожроша истуканным Ханаанским: и убиена бысть земля их кровьми
Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39 и осквернися в делех их: и соблудиша в начинаниих своих.
Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40 И разгневася яростию Господь на люди Своя и омерзи достояние Свое:
И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41 и предаде я в руки врагов, и обладаша ими ненавидящии их.
И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42 И стужиша им врази их: и смиришася под руками их.
Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43 Множицею избави я: тии же преогорчиша Его советом своим, и смиришася в беззакониих своих.
Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44 И виде Господь, внегда скорбети им, внегда услышаше моление их:
Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45 и помяну завет Свой, и раскаяся по множеству милости Своея:
И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46 и даде я в щедроты пред всеми пленившими я.
И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Спаси ны, Господи, Боже наш, и собери ны от язык, исповедатися имени Твоему святому, хвалитися во хвале Твоей.
Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48 Благословен Господь Бог Израилев от века и до века. И рекут вси людие: буди, буди.
Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
