Псалтирь 104
1 Благослови, душе моя, Господа. Господи Боже мой, возвеличился еси зело: во исповедание и в велелепоту облеклся еси:
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 одеяйся светом яко ризою, простираяй небо яко кожу:
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 покрываяй водами превыспренняя Своя, полагаяй облаки на восхождение Свое, ходяй на крилу ветреню:
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 творяй ангелы Своя духи, и слуги Своя пламень огненный:
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 основаяй землю на тверди ея: не преклонится в век века.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Бездна яко риза одеяние ея, на горах станут воды:
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 от запрещения Твоего побегнут, от гласа грома Твоего убоятся.
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Восходят горы, и низходят поля, в место еже основал еси им.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Предел положил еси, егоже не прейдут, ниже обратятся покрыти землю.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Посылаяй источники в дебрех, посреде гор пройдут воды.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Напаяют вся звери селныя, ждут онагри в жажду свою.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 На тых птицы небесныя привитают: от среды камения дадят глас.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Напаяяй горы от превыспренних Своих: от плода дел Твоих насытится земля.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Прозябаяй траву скотом, и злак на службу человеком, извести хлеб от земли:
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 и вино веселит сердце человека, умастити лице елеем: и хлеб сердце человека укрепит.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Насытятся древа польская, кедри Ливанстии, ихже еси насадил:
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 тамо птицы вогнездятся, еродиево жилище предводителствует ими.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Горы высокия еленем, камень прибежище заяцем.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Сотворил есть луну во времена: солнце позна запад свой.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Положил еси тму, и бысть нощь, в нейже пройдут вси зверие дубравнии,
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 скимни рыкающии восхитити и взыскати от Бога пищу себе.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Возсия солнце, и собрашася, и в ложах своих лягут.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Изыдет человек на дело свое и на делание свое до вечера.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Яко возвеличишася дела Твоя, Господи: вся премудростию сотворил еси: исполнися земля твари Твоея.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Сие море великое и пространное: тамо гади, ихже несть числа, животная малая с великими:
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 тамо корабли преплавают, змий сей, егоже создал еси ругатися ему.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Вся к Тебе чают, дати пищу им во благо время.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Давшу Тебе им, соберут: отверзшу Тебе руку, всяческая исполнятся благости:
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 отвращшу же Тебе лице, возмятутся: отимеши дух их, и изчезнут и в персть свою возвратятся:
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 послеши духа Твоего, и созиждутся, и обновиши лице земли.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Буди слава Господня во веки: возвеселится Господь о делех Своих:
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 призираяй на землю и творяй ю трястися: прикасаяйся горам, и дымятся.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Воспою Господеви в животе моем, пою Богу моему, дондеже есмь:
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 да усладится Ему беседа моя, аз же возвеселюся о Господе.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Да изчезнут грешницы от земли, и беззаконницы, якоже не быти им. Благослови, душе моя, Господа.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
