Книга Иова 36
1 Приложив же еще Елиус, рече:
Још говори Елијуј и рече:
2 пожди ми мало еще, да тя научу: еще бо у мене есть слово.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Приим хитрость мою отдалеча, делы же моими праведная реку воистинну:
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 и не неправедны глаголы без правды уразумееши.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Виждь же, яко Господь не отринет незлобиваго:
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 силен крепостию сердца нечестивых не оживит и суд нищым даст,
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 не отимет от правдиваго очес Своих, и со цари на престоле посадит их на победу, и вознесутся.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Связаннии в ручных узах яти будут ужами нищеты,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 и возвестит им дела их и прегрешение их, яко укрепятся:
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 но правдиваго услышит, и рече, яко обратятся от неправды.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Аще услышат и поработают, скончают дни своя во благих и лета своя в благолепоте:
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 нечестивых же не спасет, зане не хотеша познати Господа и занеже учими не послушливи беша.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 И лицемери сердцем возмутят ярость: не возопиют, яко связа их:
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 да умрет убо в юности душа их, житие же их уязвляемо Ангелы,
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 занеже оскорбиша недужна и немощна, суд же кротких изложит.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Еще же исторгну тя от уст вражиих: бездна, пролитие под нею, и сниде трапеза твоя исполнена тука.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Не оскудеет же от праведных суд:
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 ярость же на нечестивыя будет, нечестия ради даров их, ихже приимаху на неправде.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Да не уклонит тя волею ум от мольбы в беде сущих немощных и всех содержащих крепость.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Не привлецы нощи, еже взыти людем вместо их:
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 но сохранися, да не содееши зла: сих бо ради изят еси от нищеты.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Се, Крепкий удержит крепостию Своею: кто бо есть, якоже Той, силен?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 И кто есть испытуяй дел Его? Или кто рекий: содея неправду?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Помяни, яко велия дела Его суть, имиже владеша мужие.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Всяк человек видит в себе, елицы уязвляеми суть человецы.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Се, Крепкий великий, и не увемы: число лет Его безконечное:
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 изочтенны же ему суть капли дождевныя, и излиются дождем во облак:
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 потекут обетшания, осениша же облацы над премногими людьми: время постави скоту, ведят же ложа чин. О всех сих не дивитлитися ум, и не изменяетлися ти сердце от тела?
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 И аще уразумеет простертие облака, равенство скинии Его:
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 се, простирает на ню свет и корения морская покры:
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 теми бо судит людем, даст пищу могущему.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 На руку покры свет и заповеда о нем сретающему:
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 возвестит о нем другу своему Господь, стяжание, и о неправде.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
